Ипак, стручњаци упозоравају да дугорочни успех пројекта зависи од одрживости извора воде.

Пројекат, званичног назива Нова делта (New Delta Project), вредан је око 15 милијарди долара, а циљ му је повећање пољопривредне производње, јачање безбедности снабдевања водом и храном, као и смањење зависности земље од увоза.

Иако се у јавности често назива "Новим Нилом", не ради се о новој природној реци, већ о сложеном систему вештачких канала, пумпних станица и цевовода који допремају воду у делове западне египатске пустиње.

Пројекат је отворио египатски председник Абдел Фатах ел Сиси, а њиме би требало да се наводњава око 9.000 квадратних километара земљишта, чиме би се обрадиве површине у Египту значајно повећале.

Један од највећих инжењерских изазова био је допремање воде до пустињских висоравни.

Због тога је изграђено 13 великих пумпних станица које воду постепено подижу готово 100 метара изнад нивоа мора и усмеравају је кроз вештачки канал ка пољопривредним подручјима.

Како би се смањили губици због испаравања на високим температурама, део воде транспортује се кроз велике подземне цевоводе.

Кључну улогу у пројекту има постројење Ел Хамам, које се сматра највећим постројењем за пречишћавање воде на свету.

Његов капацитет износи чак 7,5 милиона кубних метара воде дневно, а задатак му је пречишћавање и припрема воде за наводњавање нових пољопривредних површина.

Без тог система, истичу стручњаци, пројекат не би могао да функционише.

За разлику од онога што назив "Нови Нил" сугерише, највећи део воде не долази из реке Нил.

Египат се ослања на два главна извора - пречишћену воду из система за одводњавање пољопривредних површина, која се поново користи, и подземне залихе воде из дубоких пустињских водоносника.

Поновна употреба воде сматра се једним од највећих адута пројекта јер омогућава максимално искоришћавање постојећих ресурса.

Међутим, управо други извор изазива највећу забринутост.

Фото: Depositphotos/Nickolayv

 

Део пројекта зависи од такозваних фосилних водоносника, односно залиха подземне воде које су настајале хиљадама година и практично се не обнављају.

Стручњаци упозоравају да би њихово прекомерно искоришћавање дугорочно могло да угрози цео пројекат.

Ако се те залихе исцрпе, наводњавање великих површина постаће знатно теже, а данашње зелене површине могле би поново да постану пустиња.

Египат готово у потпуности зависи од реке Нил, из које добија око 97 одсто својих водних ресурса.

Истовремено, број становника је у последњих неколико деценија порастао са око 60 милиона на више од 120 милиона, што је значајно повећало потребе за храном и водом.

Додатни притисак ствара и изградња Велике етиопске ренесансне бране, због које Египат страхује од могућег смањења дотока воде из Нила.

Због свега тога власти улажу велике напоре у развој алтернативних извора воде и повећање домаће производње хране.

Пројекат Нова делта требало би да смањи зависност од увоза, посебно пшенице, чији је Египат један од највећих светских увозника.

Иако га многи називају једним од највећих инжењерских подухвата данашњице, коначни успех "Новог Нила" зависиће од тога да ли ће Египат дугорочно успети да обезбеди довољно воде за одржавање нових пољопривредних површина.

БОНУС ВИДЕО: