Ако вас уједе ОСА и осетите ове симптоме, ОДМАХ код лекара

У Београду је недавно преминуо мушкарац након што га је, према првим информацијама, напао рој оса. Изуједан је по пределу главе и врата, а стање му се нагло погоршало након убода.

Како имунолошки систем реагује када организам дође у контакт са отровом осе и зашто код неких људи реакција може да буде толико бурна да угрози живот, за емисију "Редакција", открио је проф. др Борислав Каменов, имунолог.

- То називамо анафилактичким шоком. То је најтежи облик алергијске реакције и најчешће се јавља након убода пчеле, осе или стршљена. Када организам дође у контакт са страним материјама, односно отровима инсеката, имунски систем реагује стварањем антитела која би требало да нас заштите. Међутим, код неких људи долази до стварања другачијих антитела - ИгЕ, која уместо да зауставе реакцију, додатно појачавају одговор организма. Тада се уместо благе реакције развија веома снажна реакција која може довести и до смртног исхода - рекао је Каменов.

Фото: Jose B. Ruiz / Nature Picture Library / Profimedia

 

Анафилактички шок захтева хитну реакцију

Објаснио је да код најтежих алергијских реакција време игра кључну улогу и да је брза интервенција од пресудног значаја.

- Када се покрене анафилактички шок, долази до наглог пада крвног притиска, губитка свести, поремећаја рада срца и проблема са дисањем, па чак и до астматичног напада. Све су то животно угрожавајуће ситуације које захтевају хитну реакцију. Управо због тога постоји адреналин у облику инјекције, односно такозвани адреналински пен. Особе које су раније имале овакве реакције добијају препоруку да га увек имају код себе, јер правовремена примена адреналина може да заустави реакцију и спаси живот - истакао је.

Имунолог је истакао да особе са познатом преосетљивошћу могу превентивним третманима смањити могућност озбиљних последица након контакта са алергеном.

Фото: Milos Miskov/AFP/Profimedia

- Уколико адреналин није доступан, ако медицинска помоћ није близу или се са интервенцијом закасни, последице могу бити веома озбиљне. Зато је веома важна превентива. Особе које знају да имају такву преосетљивост могу проћи кроз дуготрајан третман који се назива специфична хипосензибилизација, односно десензибилизација. Током тог процеса организам се постепено излаже малим количинама алергена како би се имунски одговор променио и како не би долазило до тако бурних реакција.

- Код блажих алергијских реакција могу помоћи антихистаминици, а користе се и кортикостероиди попут Урбазона и преднизона. Међутим, код анафилактичког шока адреналин је златни стандард и једина терапија која може брзо да заустави такву реакцију. Иако има одређене ризике код људи са срчаним проблемима, када је живот угрожен, најважније је реаговати одмах. Наравно, постоје и случајеви када особе које никада раније нису имале алергијску реакцију и оне након убода осе или пчеле изненада доживе озбиљно погоршање. Како ће организам одреаговати зависи од стања организма. Постоји много фактора који утичу на имунски систем и које често не препознајемо - каже Каменов.

Организам шаље упозорења која често игноришемо

Имунолог је упозорио да одређени симптоми могу указивати на ослабљену отпорност организма и већу склоност ка бурним реакцијама.

- Ми углавном реагујемо тек када настане проблем, односно када се појаве јасни симптоми болести. Тада тражимо дијагнозу, али не обраћамо довољно пажње на стање организма пре него што дође до озбиљне реакције. Када бисмо организам посматрали шире, могли бисмо да уочимо одређене знаке - проблеме са циркулацијом, хладне руке, подочњаке, хронични умор, замарање или недостатак даха. Људи који имају такве симптоме могу бити склонији бурнијим и непредвидивим реакцијама, не само на убоде инсеката већ и на обичне инфекције - објаснио је.

- Дешава се да такви људи и након обичних инфекција развију тешке компликације, попут гнојних менингитиса, плеуритиса или перикардитиса, управо зато што је њихов организам већ озбиљно ослабљен. Проблем је што се то често не примећује док не настане озбиљан здравствени догађај, јер је савремена медицина углавном усмерена на постављање дијагнозе када се болест већ појави - за емисију "Редакција", закључио је Каменов.

(Курир)

БОНУС ВИДЕО: