Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Михаиловић је рехабилитован судском одлуком маја 2015. године, којом је пресуда из 1946. обеснажена.
Подносиоци захтева за рехабилитацију били су његов унук Војислав Михаиловић, Српска либерална странка, асоцијације бивших припадника Михаиловићевих формација - Удружења припадника Југословенске војске у отаџбини, Удружења политичких затвореника и жртава комунистичког режима и други.
Спор на тему "лика и дела" Драгољуба Михаиловића, односно његове историјске улоге и учинка није тиме, међутим, окончан.
У основи, неслагања у јавности, публицистици, па и историографији, о њему и његовом делу, немају много везе са судским процесом и израз су претходних уверења, која ће углавном остати "ушанчена" и после рехабилитације.
Суд није могао да промени тумачења историјске улоге Михаиловића, али јесте расветлио да ли је судски процес против њега вођен ваљано.
Прочитајте још
Процес против Михаиловића и двадсеттројице других, од чега десет у одсуству, одржан је у Београду, пред Врховним судом Федеративне Народне Републике Југославије и трајао је од 10. јуна до 15. јула 1946. године.
Пресудом изреченом 15. јула 1946. Драгољуб Михаиловић је осуђен на смрт и пресуда је, највероватније, извршена стрељањем 17. јула.
Због непостојања доказа о Михаиловићевој смрти, решењем Првог основног суда у Београду, као датум смрти утврђен је 17. јул 1946. године.
Сва настојања да се пронађу његови посмртни остаци до сада су била без резултата.
Суд је оспорио ваљаност процеса одржаног 1946. због низа мањакавости.
Коректна одбрана била је онемогућена, а нису постојале ни основне претпоставке за праведан судски спор.
Драгољуб Михаиловић напад на Краљевину Југославију дочекао је у чину пуковника. Након Априлског рата 1941. с малом групом истомишљеника који су попут њега одбили да се предају окупатору, започео је окупљање и организацију герилске формације која ће доцније постати позната као Југословенска војска у отаџбини или Равногорски покрет.
Избегличка влада доделила му је 7. децембра 1941. чин бригадног генерала. Михаиловић је такође био, формално, министар војни у владама Слободана Јовановића, Милоша Трифуновића и Божидара Пурића.
Драгољуб Михаиловић рођен је 27. априла 1893. у Ивањици, где се његов отац тада нашао као учитељ. Родом је, иначе, био из пожаревачког краја.
Пошто је рано остао без родитеља, бригу о троје деце преузео је стриц.
Завршио је гимназију у Београду, а школовање на Нижој војној академији прекинуо је 1912. године, од када учествује у балканским и Првом светском рату. У ратовима је рањаван и одликован.
Даље војно образовање наставља у међуратаном периоду. Предавао је тактику на Високој школи Војне академије, а извесно време проводи и као војни аташе у Софији и Прагу.
Пошто је маја 1941. повео герилску групу, из које је израсла Југословенска војска у отаџбини (Равногорски покрет, четници), Михаиловић је негде до 1943. признаван, па и слављен, у САД и Британији као вођа једног од герилских покрета у Европи.
Ситуација се током 1943. променила и Лондон је поступно прихватио као водећи покрет отпора у окупираној Југославији - НОВЈ, партизански покрет.
Постоје бројна тимачења зашто је покрет који је Михаиловић предводио на крају одбачен од западних савезника, а најчешће се у том смислу помиње мрежа совјетске агентуре која се тада показала као врло ефикасна.
Оно што се, међутим, ређе помиње јесте чињеница да су одговарајуће британске службе успеле да провале систем шифрирања Немаца и да је Лондон сасвим извесно знао каква је реално ситуација на терену у окупираној Југославији, односно шта јављају команде немачких јединица на терену.
Било тактичке колаборације или не, а у мањој или већој мери тога је било на свим странама, Михаиловић и његов покрет су на крају потпуно поражени.
Познато америчко одликовање коју му је 1948. године, постхумно, доделио амерички председник Труман било је плод чињенице да су Михаиловићеве снаге спасиле стотине савезничких пилота, који су оборени током дејстава над окупираном Србијом.
Према америчким подацима, њих је било укупно 417, од чега 343 Американца.
БОНУС ВИДЕО:
