ИСПОВЕСТ РУСКОГ ДЕЗЕРТЕРА: Побегао са фронта преко БиХ и ХР

Звездов је уверен да су га намерно оборили на испитима. Медији последњих година све чешће пишу да се ученици и студенти не само врбују за војску, него се наводно и намерно обарају на испитима како би могли да буду мобилисани, али за те тврдње не постоји независна потврда, пише Дојче веле.

Позив за служење војног рока уручен му је лично у стану. У мају 2024. стигао је у војну јединицу број 25573 код Усуријска, која се на интернет форумима описује као „најзлогласнија” и „најкриминалнија” у Русији, јер војници тамо наводно често губе живот већ на обуци. Постоје и бројна сведочанства о злостављању, изнудама и премлаћивањима.

Звездов каже да су њега и друге регруте официри већ на путу према јединици наговарали да потпишу професионални уговор.

- Себи и својој породици обећао сам да нећу потписати уговор - говори Звездов и додаје да никада није желео да учествује у рату против Украјине.

- Послали су ме на полигон. Официри су тамо кажњавали регруте због свега и свачега, а многим су чак пуцали у ноге. Морали смо да радимо 200 склекова са гас-маском и да трчимо 50 кругова у панциру са додатних 25 до 30 килограма опреме - прича Звездов.

Покушао да се убије

Каже да је у очају покушао да изврши самоубиство, али су га спречили неки официри. Након тога му је штабни водник запретио кривичним гоњењем и присилио га да потпише уговор.

Бежао преко Јерменије и Босне и Херцеговина па завршио у Хрватској

Месец дана након потписивања уговора, Звездову је речено да ће га распоредити у јуришне јединице код Мелитопоља, на окупираном подручју Украјине. Реч је о јединицама које трпе изузетно велике губитке.

- Није ми преостало ништа друго него да побегнем - присећа се.

Када је примио прву плату од 40.000 рубаља, што је око 450 евра, затражио је одсуство. Као разлог је навео набавку опреме за одлазак на фронт. Надзирао га је мобилисани бивши затвореник, коме је морао да се јавља путем WhatsApp-а сваких неколико сати. Његов чувар, међутим, није био нарочито ревностан. Звездов је бацио униформу, спаковао се и побегао у Јерменију.

Истиче рок за депортацију у Хрватску

Потерница за њим због дезертерства расписана је тек шест месеци касније. Тада је већ био далеко — прво у Босни и Херцеговини, а затим у Хрватској, где је затражио политички азил. Није чекао одлуку Загреба, него је у децембру 2025. наставио пут према Немачкој и тамо такође поднео захтев за азил.

Немачка је његов захтев одбила. У складу са Даблинском уредбом, упутила га је на Хрватску као прву чланицу Европске уније у коју је ушао. Немачке власти требало би да га предају Хрватској у року од шест месеци, а тај рок истиче крајем јула. Након тога, одговорност за његов случај прелази на Немачку.

Немачка одбија захтеве за азил

Према речима активиста за људска права, руски дезертери у Немачкој практично немају изгледа да добију азил. То је у супротности са изјавама представника бивше немачке владе, који су тврдили да ће се одбијање војне службе и дезертерство признавати као ваљани разлози за азил.

- Такве јавне изјаве политичара никада нису уграђене у законе - упозорава активиста за људска права Алексеј Козлов из берлинске организације Solidarus. Он објашњава да мобилизација или слање на фронт, према немачком праву, сами по себи нису разлог за одобравање азила. Азил се, појашњава Козлов, може очекивати само ако је особа послата у рат против Украјине из политичких разлога.

Такав приступ у свом одговору за DW у суштини потврђује и Немачка канцеларија за миграције и избеглице (BAMF). Из канцеларије наводе да се поступци азила темеље на појединачној процени сваког случаја и да се пажљиво проверава свака прича о прогону. Пресудни су индивидуални разлози због којих особа тврди да је прогањана.

- Заштита се одобрава само ако постоји стваран и утемељен страх од личног прогона - поручују из BAMF-а.

Депортације у Русију се настављају

Чак и ако успеју да побегну, руским дезертерима прети депортација у Русију, па и из Немачке. Према подацима немачког Бундестага с почетка 2026. године, током 2025. године директно у Русију депортовано је 126 особа.

Алексеј Козлов из организације Solidarus каже да су, откако је пре годину дана дужност преузела нова немачка влада, ионако мале могућности за добијање азила практично нестале.

У мају 2026. Виши управни суд Берлина и Бранденбурга поништио је ранију одлуку Управног суда у Берлину, који је једном руском регруту био одобрио заштиту. Првостепени суд је сматрао да постоји могућност да војник током служења војног рока буде присиљен да потпише уговор. Виши суд је, међутим, проценио да ти ризици нису довољно озбиљни да би оправдали одобравање заштите.

Козлов наводи да је тек мали број руских дезертера успео да добије азил.

Спас у црквеном азилу

Након што му је у Немачкој одбијен захтев за азил, Никита Звездов добио је црквени азил. Хришћанске заједнице одобравају га у случајевима када би депортација могла да угрози нечији живот или здравље.

Захваљујући томе, младић је из избегличког центра прешао у евангелистичку цркву близу Ахена. Смештен је у просторији са још десет особа и већи део дана ради у кухињи или дворишту. То му омогућава да избегне депортацију и остане у Немачкој.

У ноћи на 16. јун немачка полиција дошла је у центар у којем је пре живео како би га привела. План је био да га превезу у Лајпциг и следећег јутра депортационим летом пошаљу у Хрватску.

Звездов сада чека 30. јул, дан када ће Немачка постати надлежна за његов случај. Тада ће, без непосредне опасности од депортације у Хрватску, моћи да чека нову одлуку немачких власти. Још не зна шта ће учинити ако му захтев за азил поново буде одбијен.

Каже да ће највероватније покушати да пронађе уточиште у некој земљи изван Европске уније.

БОНУС ВИДЕО: