Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Zvezdov je uveren da su ga namerno oborili na ispitima. Mediji poslednjih godina sve češće pišu da se učenici i studenti ne samo vrbuju za vojsku, nego se navodno i namerno obaraju na ispitima kako bi mogli da budu mobilisani, ali za te tvrdnje ne postoji nezavisna potvrda, piše Dojče vele.
Poziv za služenje vojnog roka uručen mu je lično u stanu. U maju 2024. stigao je u vojnu jedinicu broj 25573 kod Usurijska, koja se na internet forumima opisuje kao „najzloglasnija” i „najkriminalnija” u Rusiji, jer vojnici tamo navodno često gube život već na obuci. Postoje i brojna svedočanstva o zlostavljanju, iznudama i premlaćivanjima.
Zvezdov kaže da su njega i druge regrute oficiri već na putu prema jedinici nagovarali da potpišu profesionalni ugovor.
- Sebi i svojoj porodici obećao sam da neću potpisati ugovor - govori Zvezdov i dodaje da nikada nije želeo da učestvuje u ratu protiv Ukrajine.
- Poslali su me na poligon. Oficiri su tamo kažnjavali regrute zbog svega i svačega, a mnogim su čak pucali u noge. Morali smo da radimo 200 sklekova sa gas-maskom i da trčimo 50 krugova u panciru sa dodatnih 25 do 30 kilograma opreme - priča Zvezdov.
Pročitajte još
Pokušao da se ubije
Kaže da je u očaju pokušao da izvrši samoubistvo, ali su ga sprečili neki oficiri. Nakon toga mu je štabni vodnik zapretio krivičnim gonjenjem i prisilio ga da potpiše ugovor.
Bežao preko Jermenije i Bosne i Hercegovina pa završio u Hrvatskoj
Mesec dana nakon potpisivanja ugovora, Zvezdovu je rečeno da će ga rasporediti u jurišne jedinice kod Melitopolja, na okupiranom području Ukrajine. Reč je o jedinicama koje trpe izuzetno velike gubitke.
- Nije mi preostalo ništa drugo nego da pobegnem - priseća se.
Kada je primio prvu platu od 40.000 rubalja, što je oko 450 evra, zatražio je odsustvo. Kao razlog je naveo nabavku opreme za odlazak na front. Nadzirao ga je mobilisani bivši zatvorenik, kome je morao da se javlja putem WhatsApp-a svakih nekoliko sati. NJegov čuvar, međutim, nije bio naročito revnostan. Zvezdov je bacio uniformu, spakovao se i pobegao u Jermeniju.
Ističe rok za deportaciju u Hrvatsku
Poternica za njim zbog dezerterstva raspisana je tek šest meseci kasnije. Tada je već bio daleko — prvo u Bosni i Hercegovini, a zatim u Hrvatskoj, gde je zatražio politički azil. Nije čekao odluku Zagreba, nego je u decembru 2025. nastavio put prema Nemačkoj i tamo takođe podneo zahtev za azil.
Nemačka je njegov zahtev odbila. U skladu sa Dablinskom uredbom, uputila ga je na Hrvatsku kao prvu članicu Evropske unije u koju je ušao. Nemačke vlasti trebalo bi da ga predaju Hrvatskoj u roku od šest meseci, a taj rok ističe krajem jula. Nakon toga, odgovornost za njegov slučaj prelazi na Nemačku.
Nemačka odbija zahteve za azil
Prema rečima aktivista za ljudska prava, ruski dezerteri u Nemačkoj praktično nemaju izgleda da dobiju azil. To je u suprotnosti sa izjavama predstavnika bivše nemačke vlade, koji su tvrdili da će se odbijanje vojne službe i dezerterstvo priznavati kao valjani razlozi za azil.
- Takve javne izjave političara nikada nisu ugrađene u zakone - upozorava aktivista za ljudska prava Aleksej Kozlov iz berlinske organizacije Solidarus. On objašnjava da mobilizacija ili slanje na front, prema nemačkom pravu, sami po sebi nisu razlog za odobravanje azila. Azil se, pojašnjava Kozlov, može očekivati samo ako je osoba poslata u rat protiv Ukrajine iz političkih razloga.
Takav pristup u svom odgovoru za DW u suštini potvrđuje i Nemačka kancelarija za migracije i izbeglice (BAMF). Iz kancelarije navode da se postupci azila temelje na pojedinačnoj proceni svakog slučaja i da se pažljivo proverava svaka priča o progonu. Presudni su individualni razlozi zbog kojih osoba tvrdi da je proganjana.
- Zaštita se odobrava samo ako postoji stvaran i utemeljen strah od ličnog progona - poručuju iz BAMF-a.
Deportacije u Rusiju se nastavljaju
Čak i ako uspeju da pobegnu, ruskim dezerterima preti deportacija u Rusiju, pa i iz Nemačke. Prema podacima nemačkog Bundestaga s početka 2026. godine, tokom 2025. godine direktno u Rusiju deportovano je 126 osoba.
Aleksej Kozlov iz organizacije Solidarus kaže da su, otkako je pre godinu dana dužnost preuzela nova nemačka vlada, ionako male mogućnosti za dobijanje azila praktično nestale.
U maju 2026. Viši upravni sud Berlina i Brandenburga poništio je raniju odluku Upravnog suda u Berlinu, koji je jednom ruskom regrutu bio odobrio zaštitu. Prvostepeni sud je smatrao da postoji mogućnost da vojnik tokom služenja vojnog roka bude prisiljen da potpiše ugovor. Viši sud je, međutim, procenio da ti rizici nisu dovoljno ozbiljni da bi opravdali odobravanje zaštite.
Kozlov navodi da je tek mali broj ruskih dezertera uspeo da dobije azil.
Spas u crkvenom azilu
Nakon što mu je u Nemačkoj odbijen zahtev za azil, Nikita Zvezdov dobio je crkveni azil. Hrišćanske zajednice odobravaju ga u slučajevima kada bi deportacija mogla da ugrozi nečiji život ili zdravlje.
Zahvaljujući tome, mladić je iz izbegličkog centra prešao u evangelističku crkvu blizu Ahena. Smešten je u prostoriji sa još deset osoba i veći deo dana radi u kuhinji ili dvorištu. To mu omogućava da izbegne deportaciju i ostane u Nemačkoj.
U noći na 16. jun nemačka policija došla je u centar u kojem je pre živeo kako bi ga privela. Plan je bio da ga prevezu u Lajpcig i sledećeg jutra deportacionim letom pošalju u Hrvatsku.
Zvezdov sada čeka 30. jul, dan kada će Nemačka postati nadležna za njegov slučaj. Tada će, bez neposredne opasnosti od deportacije u Hrvatsku, moći da čeka novu odluku nemačkih vlasti. Još ne zna šta će učiniti ako mu zahtev za azil ponovo bude odbijen.
Kaže da će najverovatnije pokušati da pronađe utočište u nekoj zemlji izvan Evropske unije.
BONUS VIDEO:
