Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Један од оних који је искусио обе стране проблема је украјински војник Васил Крупич. Након што је преживео неке од најтежих борби у источном Донбасу, прошлог децембра нападнут је док је био у потрази за мушкарцима који су избегавали мобилизацију.
Крупич тврди да су двојица мушкараца одбила да покажу документе и покушала да побегну. Када је његова патрола кренула да их заустави, један од њих га је напао металном шипком.
- Сломио ми је ребро, лежао сам тамо и нисам могао да дишем. За шта смо се борили ако сада војници могу бити претучени? - испричао је ветеран.
Крупич је након напада шест недеља провео у болници.
Више од 600 напада на раднике за регрутацију
Украјинска војна правобранитељка упозорава да су напади на службенике задужене за мобилизацију постали редовни и велики проблем док земља покушава да пронађе довољно људи за наставак одбране од руских продора. Према подацима украјинске Националне полиције, забележено је више од 600 напада на службенике центара за регрутацију.
Прочитајте још
Полиција упозорава да агресија према њима постаје све озбиљнија. Један од најтежих инцидената догодио се у априлу, када је неколико радника нападнуто ножем, а један је преминуо. Овог месеца у Лавову око 200 протестаната окружило је војне службенике који су покушавали да приведу мушкарца осумњиченог за избегавање мобилизације.
Протестанти су притом разбили и преврнули њихов аутомобил. Украјински председник Володимир Зеленски осудио је насиље према војницима и упозорио да се такви напади не могу толерисати.
"Бусификација" постала симбол присилне мобилизације
Након почетног таласа добровољаца на почетку рата, интерес за одлазак на фронт све је слабији. Многи Украјинци данас познају некога ко је погинуо или тешко рањен, а део становништва више не види крај рата. Због недостатка војника почеле су да се примењују строже методе мобилизације, које су у Украјини добиле назив "бусификација".
Реч је о ситуацијама у којима мобилне патроле заустављају мушкарце на улицама, проверавају њихове документе и одводе их на служење војног рока. Војни аналитичар Иван Ступак каже да је војска била присиљена да реагује због великих губитака.
- Почели смо да осећамо недостатак људства на фронту. Команда је морала да попуни те губитке и зато је почела бусификација - рекао је.
Оптужбе и против војних службеника
Напади на регрутере само су једна страна приче. Украјински повереник за људска права прошле године је примио више од 6.000 притужби на раднике мобилизацијских центара, укључујући оптужбе за насиље, незаконита привођења и лоше поступање.
Кирил Огдански, универзитетски професор из Дњепра, ослобођен је војне обавезе. То га, тврди, није спасило.
Зауставили су га мушкарци у цивилној одећи који су хтели да провере његов статус. Кад је приговорио што са њима није била полиција, каже да су га напали.
- Један ми је избацио телефон из руке, а двојица су ме гурнула у аутобус. Један је од њих почео је да ме удара у главу и неколико пута ме ударио у нос - испричао је Огдански, који је након напада завршио у болници на две недеље. Свестан је и како се такве приче могу искористити у рату који се не води само на фронту.
- Руска пропаганда такве ствари користи врло активно. Али проблем постоји. Ако сви ћуте, зашто би се ишта променило?
"Сви се боје смрти"
Крупич, упркос сопственом искуству, и даље верује да је одбрана земље нужна. Разуме, ipak, зашто се људи боје одласка на фронт.
- Сви се боје смрти - каже једноставно. Као делимично решење спомиње боље плате за војнике, али признаје да Украјина заправо нема много избора.
- Наши људи морају бити замењени. Али нико се не пријављује.
БОНУС ВИДЕО:
