У време опаког цара Ликинија, који владаше источним делом царства Византијског, би велико гоњење на хришћане.
У Никопољу Јерменском јави се намеснику царском Лисију св. Леонтије са још неколико пријатеља својих и рече му, да су они хришћани. “А где је ваш Христос? Не би ли распет, и не умре ли?”, упита Лисије.
На то му св. Леонтије одговори: ”Кад знаш, да наш Христос умре, знај да и васкрсе из мртвих и вазнесе се на небо”. После дуге препирке о вери Лисије их изби и баци у тамницу, где им не даваху ни јести ни пити.
Нека благородна хришћанка Власијана доношаше им воду и додаваше кроз тамнички прозор. И анђео Божји јави им се у тамници, да их утеши и охрабри.
Када би суђење, јавише се Лисију и два тамничара као обраћени хришћани, и још многи други, свега 45 њих на броју. Судија их осуди све на смрт тако да им прво секиром буду одсечене руке и ноге, па после да буду бачени у огањ.
Прочитајте још
Та грозна казна би дословно извршена, и душе светих мученика одлетеше Господу своме у вечни живот. Чесно пострадаше и царство наследише 319. године. На данашњи дан сетите се њихових живота и њихове вере, отиђите у цркву и помолите се Христу Богу.