Тајне из немачких касарни: Зашто жене не желе у војску?

У разговору са младим женама у Берлину, који је спровео Дојче веле (DW), већина испитаница поручила је да војну каријеру уопште не разматра.

- То се не уклапа у моје животне планове, студије и посао - рекла је једна од њих, док друга истиче како је „потпуно против рата".

Једна саговорница наводи и да је од познаница које служе у Бундесверу чула како су „врло често суочене са сексистичким ситуацијама", због чега ни сама не размишља о одласку у војску.

Иако анкета није репрезентативна, њени резултати одражавају тренд који потврђују и званични подаци. Жене данас чине 13,7 одсто припадника Бундесвера, док их је у борбеним јединицама око десет одсто. Тиме је војска и даље далеко од сопственог циља према којем би жене требало да чине петину састава. Додатно забрињава чињеница да је током 2025. године број кандидаткиња био мањи него годину дана раније, показује извештај поверенице Бундестага за одбрану.

Истовремено, немачке оружане снаге планирају велико повећање броја припадника. До 2035. године желе да запосле најмање 75.000 нових војника и војникиња како би испуниле одбрамбене потребе земље и обавезе према НАТО-у. Управо зато последњих година појачано улажу у кампање за привлачење нових кандидата, али међу женама резултати засад остају скромни.

Фото: Moritz Frankenberg/AFP/Profimedia

- Кад би једнак број жена и мушкараца желео у војску, о проблему недостатка људства уопште не бисмо разговарали - каже Сара Нани, портпаролка Зелених за одбрамбену политику у Бундестагу.

Према њеним речима, кључни проблем није толико у доласку жена у војску колико у њиховом задржавању.

- Видимо да жене долазе у војску - наглашава Нани у разговору за DW.

- Али, за разлику од мушкараца, оне је брже напуштају, делимично и због планирања породице. То примећујемо у многим фирмама и привредним гранама. Међутим, у Бундесверу је посебно тешко ускладити породицу и војну службу.

Бундесвер притом истиче да запосленима омогућава организовану бригу о деци, рад од куће и рад са непуним радним временом, али наглашава како оперативна спремност јединица увек има предност.

Један од разлога због којих жене избегавају војну каријеру јесу и бројни случајеви сексуалног узнемиравања унутар војске.

- Видим много мушких колега који су пуни поштовања и који су добре колеге. Али, наравно да долази до сексуалног узнемиравања и дискриминације - каже политичарка Зелених Нани, која је чланица Одбора Бундестага за одбрану.

- А министарство то дуги низ година није схватало довољно озбиљно.

Фото: FOCKE STRANGMANN/AFP/Profimedia

Посебну пажњу изазвао је случај у 26. падобранском пуку у Цвајбрикену, где је против више од 50 војника покренута истрага због сумње на злоупотребу дрога, десни екстремизам и сексуалне деликте. Поступци су покренути након пријава војникиња, али тек после почетног одуговлачења. Немачки министар одбране Борис Писторијус описао је тај случај као „крајње шокантан". Досад је отпуштено најмање 16 војника, а командант пука разрешен је дужности. Министарство одбране најавило је и израду студије о непријављеним случајевима сексуалних деликата у војсци, која би требало да буде завршена до краја године.

- У поређењу са укупним бројем запослених у Бундесверу, број оптужених је изузетно мали - изјавила је портпаролка Бундесвера у Келну за DW.

- Ипак, важи правило: свако такво дело једно је превише. Сексуалном злостављању није место у Бундесверу. Важи начело нулте толеранције.

Упркос постепеном повећању броја жена у војсци, Бундесвер се у немачкој јавности и даље углавном доживљава као изразито мушко занимање. Женама је приступ борбеним јединицама омогућен тек 2001. године, након што су правним путем избориле право на службу под оружјем. До тада су углавном радиле у санитетским јединицама, које и данас имају највећи удео жена. Данас њихов удео у Бундесверу износи око 13,9 одсто, што одговара просеку чланица НАТО-а.

Искуства жена које су се одлучиле за војну каријеру притом нису нужно негативна. Кери Хопе, резервна официрка Ратног ваздухопловства и правница из Минхена, за DW каже да јој је служба донела велико лично самопоуздање јер је доказала да може да савлада исте изазове као и њене мушке колеге.

Фото: Michael Bihlmayer/imago stock&people/Profimedia

- Имала сам велику срећу што нисам доживела никакав сексизам ни структуралну дискриминацију само зато што сам жена - каже Хопе. Ипак, сматра како Бундесверу недостаје видљивих женских узора који би могли да мотивишу нове генерације кандидаткиња.

- Ако не познајете ниједну жену која је служила у Бундесверу, некако вам је теже да замислите себе у тој улози. Зато верујем да би, када би било више снажних женских узора који су кренули тим каријерним путем, бројке при регрутацији вероватно изгледале другачије.

Премда у немачким оружаним снагама данас служи више од 25.000 жена, њихов је удео на највишим командним позицијама и даље врло мали. Од укупно 220 генерала и адмирала само три особе су женског пола. Међу њима је и Никол Шилинг, која од прошле године обавља дужност заменице главног инспектора Бундесвера, највише војне функције у немачким оружаним снагама.

- Потребно нам је више жена јер мешовити тимови побољшавају укупне резултате - поручује и она.

БОНУС ВИДЕО: