Tajne iz nemačkih kasarni: Zašto žene ne žele u vojsku?

U razgovoru sa mladim ženama u Berlinu, koji je sproveo Dojče vele (DW), većina ispitanica poručila je da vojnu karijeru uopšte ne razmatra.

- To se ne uklapa u moje životne planove, studije i posao - rekla je jedna od njih, dok druga ističe kako je „potpuno protiv rata".

Jedna sagovornica navodi i da je od poznanica koje služe u Bundesveru čula kako su „vrlo često suočene sa seksističkim situacijama", zbog čega ni sama ne razmišlja o odlasku u vojsku.

Iako anketa nije reprezentativna, njeni rezultati odražavaju trend koji potvrđuju i zvanični podaci. Žene danas čine 13,7 odsto pripadnika Bundesvera, dok ih je u borbenim jedinicama oko deset odsto. Time je vojska i dalje daleko od sopstvenog cilja prema kojem bi žene trebalo da čine petinu sastava. Dodatno zabrinjava činjenica da je tokom 2025. godine broj kandidatkinja bio manji nego godinu dana ranije, pokazuje izveštaj poverenice Bundestaga za odbranu.

Istovremeno, nemačke oružane snage planiraju veliko povećanje broja pripadnika. Do 2035. godine žele da zaposle najmanje 75.000 novih vojnika i vojnikinja kako bi ispunile odbrambene potrebe zemlje i obaveze prema NATO-u. Upravo zato poslednjih godina pojačano ulažu u kampanje za privlačenje novih kandidata, ali među ženama rezultati zasad ostaju skromni.

Foto: Moritz Frankenberg/AFP/Profimedia

- Kad bi jednak broj žena i muškaraca želeo u vojsku, o problemu nedostatka ljudstva uopšte ne bismo razgovarali - kaže Sara Nani, portparolka Zelenih za odbrambenu politiku u Bundestagu.

Prema njenim rečima, ključni problem nije toliko u dolasku žena u vojsku koliko u njihovom zadržavanju.

- Vidimo da žene dolaze u vojsku - naglašava Nani u razgovoru za DW.

- Ali, za razliku od muškaraca, one je brže napuštaju, delimično i zbog planiranja porodice. To primećujemo u mnogim firmama i privrednim granama. Međutim, u Bundesveru je posebno teško uskladiti porodicu i vojnu službu.

Bundesver pritom ističe da zaposlenima omogućava organizovanu brigu o deci, rad od kuće i rad sa nepunim radnim vremenom, ali naglašava kako operativna spremnost jedinica uvek ima prednost.

Jedan od razloga zbog kojih žene izbegavaju vojnu karijeru jesu i brojni slučajevi seksualnog uznemiravanja unutar vojske.

- Vidim mnogo muških kolega koji su puni poštovanja i koji su dobre kolege. Ali, naravno da dolazi do seksualnog uznemiravanja i diskriminacije - kaže političarka Zelenih Nani, koja je članica Odbora Bundestaga za odbranu.

- A ministarstvo to dugi niz godina nije shvatalo dovoljno ozbiljno.

Foto: FOCKE STRANGMANN/AFP/Profimedia

Posebnu pažnju izazvao je slučaj u 26. padobranskom puku u Cvajbrikenu, gde je protiv više od 50 vojnika pokrenuta istraga zbog sumnje na zloupotrebu droga, desni ekstremizam i seksualne delikte. Postupci su pokrenuti nakon prijava vojnikinja, ali tek posle početnog odugovlačenja. Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus opisao je taj slučaj kao „krajnje šokantan". Dosad je otpušteno najmanje 16 vojnika, a komandant puka razrešen je dužnosti. Ministarstvo odbrane najavilo je i izradu studije o neprijavljenim slučajevima seksualnih delikata u vojsci, koja bi trebalo da bude završena do kraja godine.

- U poređenju sa ukupnim brojem zaposlenih u Bundesveru, broj optuženih je izuzetno mali - izjavila je portparolka Bundesvera u Kelnu za DW.

- Ipak, važi pravilo: svako takvo delo jedno je previše. Seksualnom zlostavljanju nije mesto u Bundesveru. Važi načelo nulte tolerancije.

Uprkos postepenom povećanju broja žena u vojsci, Bundesver se u nemačkoj javnosti i dalje uglavnom doživljava kao izrazito muško zanimanje. Ženama je pristup borbenim jedinicama omogućen tek 2001. godine, nakon što su pravnim putem izborile pravo na službu pod oružjem. Do tada su uglavnom radile u sanitetskim jedinicama, koje i danas imaju najveći udeo žena. Danas njihov udeo u Bundesveru iznosi oko 13,9 odsto, što odgovara proseku članica NATO-a.

Iskustva žena koje su se odlučile za vojnu karijeru pritom nisu nužno negativna. Keri Hope, rezervna oficirka Ratnog vazduhoplovstva i pravnica iz Minhena, za DW kaže da joj je služba donela veliko lično samopouzdanje jer je dokazala da može da savlada iste izazove kao i njene muške kolege.

Foto: Michael Bihlmayer/imago stock&people/Profimedia

- Imala sam veliku sreću što nisam doživela nikakav seksizam ni strukturalnu diskriminaciju samo zato što sam žena - kaže Hope. Ipak, smatra kako Bundesveru nedostaje vidljivih ženskih uzora koji bi mogli da motivišu nove generacije kandidatkinja.

- Ako ne poznajete nijednu ženu koja je služila u Bundesveru, nekako vam je teže da zamislite sebe u toj ulozi. Zato verujem da bi, kada bi bilo više snažnih ženskih uzora koji su krenuli tim karijernim putem, brojke pri regrutaciji verovatno izgledale drugačije.

Premda u nemačkim oružanim snagama danas služi više od 25.000 žena, njihov je udeo na najvišim komandnim pozicijama i dalje vrlo mali. Od ukupno 220 generala i admirala samo tri osobe su ženskog pola. Među njima je i Nikol Šiling, koja od prošle godine obavlja dužnost zamenice glavnog inspektora Bundesvera, najviše vojne funkcije u nemačkim oružanim snagama.

- Potrebno nam je više žena jer mešoviti timovi poboljšavaju ukupne rezultate - poručuje i ona.

BONUS VIDEO: