Према бројним истраживањима, овај једноставан тест повезан је са снагом мишића, стањем мозга и ризиком од падова у старијем животном добу.

Док смо млади, одржавање равнотеже не представља проблем. Способност се у потпуности развија око десете године, достиже врхунац у касним тридесетим, а затим постепено опада.

ШТА ОТКРИВА СТАЈАЊЕ НА ЈЕДНОЈ НОЗИ?

Један од главних разлога због којих лекари користе овај тест јесте његова повезаност са саркопенијом, постепеним губитком мишићне масе који прати старење.

После тридесете године човек може да изгуби и до осам одсто мишићне масе по деценији. То не утиче само на снагу, већ и на равнотежу, покретљивост и способност обављања свакодневних активности.

Истовремено, одржавање равнотеже није само питање мишића. У том процесу учествују очи, унутрашње ухо, нервни систем и мозак, који морају да обраде велики број информација у веома кратком року.

Како старимо, сви ти системи постепено слабе.

 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Elaine (@blondlocs)

 

МОЖЕ ДА УКАЖЕ И НА ЗДРАВЉЕ МОЗГА

Стручњаци наводе да способност стајања на једној нози може бити показатељ стања појединих делова мозга који су задужени за координацију, брзину реакције и просторну оријентацију.

Уколико мозак брже стари него што је уобичајено, повећава се ризик од губитка самосталности и падова.

Према подацима америчких здравствених институција, падови су водећи узрок повреда код особа старијих од 65 година.

ИСТРАЖИВАЊА ПОКАЗУЈУ ЗАНИМЉИВЕ РЕЗУЛТАТЕ

Једно истраживање из 2022. године показало је да су људи који нису могли да стоје на једној нози 10 секунди имали значајно већи ризик од смрти у наредних седам година у односу на оне који су тај положај могли да задрже.

Друга студија показала је да су особе које су успевале да одрже равнотежу свега две секунде имале три пута већи ризик од смртности током наредних 13 година него они који су могли да стоје најмање 10 секунди.

Истраживачи су приметили и да код оболелих од Алцхајмерове болести немогућност да стоје на једној нози дуже од пет секунди често указује на брже когнитивно пропадање.

ДОБРА ВЕСТ: РАВНОТЕЖА МОЖЕ ДА СЕ ВЕЖБА

Стручњаци истичу да није касно да се ова способност поправи. Редовне вежбе стајања на једној нози јачају мишиће ногу, кукова и трупа, али и подстичу рад мозга.

Особама старијим од 65 година препоручује се да овакве вежбе раде најмање три пута недељно, а још боље сваког дана.

Вежбање не захтева посебну опрему. Довољно је да током прања зуба или прања судова покушате да десетак секунди стојите на једној, а затим на другој нози. Стручњаци саветују да се вежба изводи и босим ногама и у обући, јер је стабилност различита.

Истраживања показују да је већ десет минута дневно довољно да се побољша равнотежа и смањи ризик од падова.

Поред ових вежби, препоручује се комбинација тренинга снаге, аеробних активности и вежби равнотеже. Таква комбинација, према истраживањима, може преполовити факторе ризика који доводе до падова.

Због тога се активности попут јоге и тај чија, које подразумевају често задржавање равнотеже на једној нози, већ дуго повезују са здравијим и квалитетнијим старењем.

(BBC)

БОНУС ВИДЕО: