Након што је дао отказ и кренуо на путовање по Азији са ранцем, одлучио је да управо тај камп буде прва станица на његовом путу. Цео процес документовао је на Тиктоку. До доласка у Кину већ је направио велики корак и сам изгубио готово 50 килограма.

 

 

ЦИЉ МУ ЈЕ БИО ДА СКИНЕ ЈОШ НЕКОЛИКО КИЛОГРАМА

Хелгесен, који је раније радио као системски техничар, смањио је тежину са 133 на око 83 килограма, али је желео да направи још један корак како би стигао до жељеног циља.

Зато је четири недеље провео у кампу Ђенфејдарен у Шенжену, где програм обухвата свакодневне тренинге, унапред одређене оброке, лекарске контроле и психолошку подршку. Своја искуства редовно је објављивао на Тиктоку под профилом @imhelgis.

– Саставили су ми распоред и план исхране, али сам могао да варам да сам хтео. Изненадило ме је када сам схватио да је, као и код куће, све на крају зависило од моје сопствене одговорности – рекао је Андре за Мирор.

 

 

ТРЕНИНЗИ СВАКОГ ДАНА И СТРОГА ПРАВИЛА ИСХРАНЕ

Андре је посебно похвалио тренере који су, како каже, све време вежбали заједно са полазницима. Додао је да је особље било веома предусретљиво и да му је пружало подршку, иако су се због језичке баријере споразумевали уз помоћ превода.

Сваки дан обухватао је три тренинга, а циљ програма био је да се створи калоријски дефицит од око 1.000 калорија. За Андреа је то значило да је дневно уносио приближно 1.300 калорија.

Ипак, најтежи део није му било само вежбање, већ распоред оброка. Вечера се служила већ у 17 часова, док је доручак био тек у осам сати следећег јутра.

– Било је брутално издржати толико дуго без хране. Искрено, неких дана нисам успео, па бих купио јабуку. То није био велики прекршај, али је значило да нисам у потпуности пратио њихов план – признао је.

 

 

ПРОМЕНА НИЈЕ БИЛА САМО ФИЗИЧКА

После 28 дана у кампу Андре је изгубио још три килограма, чиме је његов укупан губитак тежине достигао 51 килограм.

Ипак, каже да му број на ваги није био најважнији део целог искуства. Много значајнија била му је промена начина на који види самога себе.

– Не ради се само о кампу, већ о читавом идентитету особе са вишком килограма. Коначно могу да престанем да себе дефинишем као – оног крупног типа – и једноставно будем ја – рекао је.

– Осећај је био сјајан, али сам највише осетио олакшање и мир. Сва несигурност је једноставно нестала.

(Index.hr)

БОНУС ВИДЕО