Сутра заборавите на сређивање куће. Немојте се свђати, немојте да шијете, обележите дан Светог Илије како доликује.
Постоје празници који нас подсете да успоримо. Да се посветимо породици, да са децом одемо у Цркву, да се окупимо на породичном ручку. Да одложимо чишћење, спремање, да, окупимо породицу и на тренутак заборавимо на обавезе. Један од таквих је и празник Светог пророка Илије, који Српска православна црква обележава 2. августа.
У народу је познат као Илија Громовник. Веровало се да управља громовима и муњама, због чега су га наши преци посебно поштовали. Када би освануо његов дан, многи нису гледали шта још морају да заврше, већ су сматрали да је важније сачувати мир у дому него завршити посао.
– На Светог Илију треба избегавати тешке физичке послове. Не иде у њиву, коса се не носи у поље, а секире се не узимају у руке до наредног дана – саветује бака Боса из Ужица.
Не перите веш и не шијте
Од малена су је учили да се на дан Светог Илије не реда напорни и тешки послови:
Прочитајте још
– То је дан да се окупи породица уз недлејни ручак, да се оде у Цркву, да се помолимо. Тако данас ради и моја ћерка Смиљана, њена породица све ради по обичају.
Када је реч о обичајима, жене избегавају да на овај празник перу веш, не шију и не започињу велико спремање куће. То није црквено правило, већ обичај који се вековима чува у многим породицама као знак поштовања према великом празнику.
Још један обичај важно је испоштовати. Пазите да не повисите глас, да се свађате. Ако постоји неспоразум, боље га је оставити за неки други дан. Уместо свађе, говорили су, треба изговорити лепу реч, пружити руку помирења и сачувати мир међу укућанима.
Постојао је још један обичај који се и данас може чути у многим крајевима Србије. Тог дана не позајмљује се новац нити се из куће износе важније ствари. Веровало се да би се са њима могла изнети и породична срећа и благостање. Иако Црква оваква веровања не прописује, она су остала део народног предања.
Ако загрми, бежите у кућу
Ако на Светог Илију загрми, народ каже да се светитељ „вози небом“. Некада су људи тада гасили све послове, улазили у кућу и молили се да олуја заобиђе њихове домове и летину. Управо због тога овај празник прати посебно поштовање према природи и њеној снази.
Оно што Црква истиче као најважније јесте да празник проведемо у миру, уз молитву, литургију, добра дела и породицу. Све остало припада богатој народној традицији, која је сачувала успомену на време када су људи живели много ближе природи и више слушали мудрост својих предака.
Можда је управо зато Свети Илија и данас један од оних празника који нас подсећа да није све у послу и обавезама. Некада је довољно да успоримо, окупимо своје најмилије око стола, позовемо некога са ким се дуго нисмо чули и проведемо дан у миру. Управо то је порука коју су нам оставили наши стари.