Један од наших најпознатијих певача, Жељко Самарџић, препознатљив је по широком осмеху и заразној, позитивној енергији која се осећа у сваком отпеваном тону, но многи не знају шта је све прошао у прошлости, нарочито 1992. када је једва извукао живу главу након што се заратило у његовом родном Мостару.
Након пакла који је преживео, побегао је у Београд без динара у џепу, и све кренуо из почетка. Пре него што је избио рат у Босни, Жељко је имао све - водио је приватни бизнис, и повремено је наступао за свој грош, не из морања, већ жеље, а онда се све променило.
Фото: АТА имагес/М.П.
- Имао сам 37 година када је избио рат у Босни. У Мостару ме је затекао ужас, око мене су били мртви и рањени људи. Мој град је пре рата био космполитски. Срби и муслимани су се дружили и ишли једни другима, а онда нам се догодио рат. Имао сам срећу да је ме покојни ујак извукао из тог пакла комбијем преко Широког Бријега, до Опатије, па до Љубљане - рекао је Жељко.
- Тамо ме је сачекао рођак моје мајке и пребацио ме за Београд. За то време моја супруга и три ћерке су биле у Никшићу код мојих родитеља. Нису веровали да сам стигао до Београда, пошто је током рата било свакаквих гласина, причало се чак и да сам убијен - испричао је Самарџић својевремено у емисији "Није све тако црно".
Фото: АТА имагес/А. Ахел
Нажалост, Самарџић је у рату био и тешко рањен, и то док је покушавао да помогне рањеницима.
- Ја сам имао ту несрећу да будем поприлично тешко рањен. Мој отац ми је често говорио тад: "Не знаш ти шта је рат, шта су тенкови, не излази из подрума." Ја сам био млад човек, скачем да помогнем свакоме јер је било доста рањених и баш ме задесио тај метак. Видио сам га како иде ка мени, кренуо сам да се бацим на страну. Погодио ме је код левог кука и "пребио" ми је доњи део кичме. Кад сам дошао на ВМА, рекли су ми да ме је Бог погледао. Да сам могао да бирам где да ме погоди да имам најмању штету, то је то место", испричао је Самарџић ком су доктори потврдили да је избегао трајну инвалидност или смрт. Од претрпљеног стреса и страха, према сопственим речима, оседео је дословно за једну ноћ.
Прочитајте још
У Београду је најпре живео у Борчи, а потом је почео да пева по београдским ресторанима и клубовима како би прехранио породицу, што му је касније отворило врата и донело велику музичку каријеру од 1995. године надаље.
(Мондо)