Черчил је сматрао како је најбоље за Савезнике да нападну Европу с југа, освоје Италију и онда крену према Балкану како би смањили совјетски утицај у том региону.
Након што је примио више извештаја о томе како се четници не боре против окупатора, већ с њима понекад и сарађују, било је потребно пронаћи новог балканског савезника.
Од 1943. партизани су признати као једини легитимни борци за ослобођење, стога је требало организовати састанак с њиховим вођом.
Тито и Черчил стижу у Напуљ и састају се, на данашњи дан пре тачно 82 године, 12. августа 1944, у Вили Ривалта.
Састанак је трајао неколико сати, а званичници су расправљали и наредног дана. Главна тема била је државно уређење Југославије након завршетка рата.
Прочитајте још
Фото: Википедија/Јавно власништво
Черчил је хтео да му Тито гарантује како ће у обновљеној земљи осигурати слободне изборе и да неће војном силом претворити Југославију у комунистички режим. Тито га је уверавао да се то неће догодити, као и да је његов примарни циљ да оконча рат у земљи у којој владају глад и терор окупатора.
Након постигнутог договора Черчил се враћа кући, а касније те године налази се и са Стаљином с којим договара како ће поделити Балкан. Према њиховом палну, Југославија ће потпасти 50% под британски, а 50% под совјетски утицај.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Британски премијер сматрао је како ће Црвена армија засигурно ослободити већи део земље, па је пристао на компромис.
Черчилова политика на Балкану заправо је била врло паметна. Добро је претпоставио да неће моћи да утиче на сва догађања након рата и да ће Црвена армија диктирати судбину барем дела Балкана.
Међутим, у једној је ствари погрешио - Тито и партизани углавном су самостално ослободили земљу и могли су слободних руку да кроје будућност Југославије.
Договор о подели Југославије на 50/50 постао је 0/0. Тито се иницијално приклонио Стаљину и комунистичком свету, само да би три године касније из њега био избачен и почео да прима помоћ од Запада.