Казне стижу? Шта ако вас сними дрон, а не заустави патрола

Српска саобраћајна полиција овог лета је први пут масовно подигла дронове изнад магистралних праваца, и то баш на деоницама којима највише возила пролази ка мору. Резултат - возачи који су навикли да претицање преко пуне линије "провуку" кад не виде полицајца, сада завршавају на списку прекршилаца, а да уопште нису приметили да их неко посматра.

Како је почело

Прве акције снимљене су на путу Нова Варош - Борова Глава, на једној од најфреквентнијих деоница ка црногорском приморју, баш у викенду када је саобраћај био најгушћи. За само неколико сати рада, дрон је забележио 15 непрописних претицања преко пуне линије - прекршаја који спадају међу најчешће узроке тешких несрећа, пише "Курир".

МУП потом није крио да је ово тек почетак. Најављено је да ће службеници одељења безбедности у свим регионалним центрима, као и Мобилна јединица саобраћајне полиције, током читаве недеље спроводити појачане контроле уз употребу дронова, радара и система видео-надзора. Фокус је на прекршајима који најчешће доводе до тешких последица - прекорачењу брзине, опасном претицању, коришћењу телефона за воланом, вожњи под дејством алкохола и психоактивних супстанци, као и невезивању појаса.

Из полиције поручују да ће се овакав надзор наставити и да возачи треба да рачунају да прекршај може бити сниман у било ком тренутку, без обзира да ли виде патролу.

Шта дрон заправо хвата и шта ако вас не заустави патрола

Принцип је једноставан. Беспилотна летелица позиционира се изнад критичне тачке - места где се прекршаји најчешће дешавају и које је тешко стално покривати класичном патролом - и из ваздуха прати понашање возача. Када оператер примети прекршај, информација се одмах прослеђује екипи на терену која зауставља возило, или се, ако заустављање на лицу места није могуће, прекршај процесуира накнадно на основу снимка.

Саобраћајна полиција најављује и дигитализацију рада - увођење Андроид уређаја за теренске службенике и дронова који неће служити само за хватање прекршилаца, већ и за увиђаје саобраћајних незгода и праћење гужви на путевима.

Ко одговара кад вас сними дрон, а не заустави вас патрола

Овде се највише возача пита - шта ако ме дрон сними, а нико ме није зауставио? Закон о безбедности саобраћаја, Закон о полицији и Закон о прекршајима то јасно регулишу. Полицијски службеници имају право да ради откривања и документовања прекршаја користе техничка средства, а фотографије и видео-снимци настали том опремом, укључујући и дронове, могу се користити као доказ у прекршајном поступку.

Када возило није заустављено на месту прекршаја, МУП по устаљеној процедури прво утврђује власника возила и тражи да се изјасни ко је управљао возилом у тренутку прекршаја. Власник је по закону дужан да одговори. Ако потврди да је сам возио или пријави ко јесте, против те особе се води прекршајни поступак. Ако одбије да да податке, не одговара за сам саобраћајни прекршај, али може сносити последице због непоштовања законске обавезе да пријави ко је управљао возилом.

Регион прати исти тренд

Слична прича одвија се и код суседа. Црна Гора је, практично паралелно са Србијом, увела дронове на путу Подгорица - Сутоморе - Бар и у околини Улциња и Бара, где су за кратко време забележени бројни прекршаји и чак једно хапшење мотоциклисте који је покушао да побегне полицији. Тамошња полиција истиче да се овакав надзор спроводи по узору на праксу земаља Европске уније.

Како то раде у свету

Србија и регион се тиме надовезују на тренд који је већ одавно заживео у другим деловима света.

Шпанија је један од најчешће навођених примера - Цивилна гарда располаже флотом од преко 40 дронова и 12 хеликоптера опремљених камерама за праћење саобраћаја, а на појединим деоницама возаче на то унапред упозорава посебан саобраћајни знак са симболом дрона и хеликоптера. Прекршаји се могу пријавити на лицу места или обрадити накнадно, на основу снимка.

Сједињене Америчке Државе имају најдужу традицију у овој области - полицијске управе почеле су да користе дронове за увиђаје незгода и надзор саобраћаја још пре више од деценије, а број агенција које их користе од тада је вишеструко порастао. Последњих година развија се и концепт "дрон као први реаговалац", где беспилотна летелица стигне на место догађаја пре патролног возила, док нови савезни прописи олакшавају летове ван видокруга оператера и отварају простор за још ширу примену.

Дубаи показује како дронови функционишу у густом урбаном саобраћају - тамошња полиција прати главне саобраћајнице и тачке загушења у реалном времену, а технологија се посебно показала корисном током масовних догађаја, када је помагала у преусмеравању саобраћаја за милионе посетилаца.

Глобални тренд иде и корак даље од пуког снимања. Савремени полицијски дронови све чешће користе вештачку интелигенцију која у реалном времену препознаје тип возила и аутоматски детектује прекршаје, док интеграција са системима за препознавање регистарских таблица омогућава да дрон "преузме" праћење возила које покуша да побегне са увиђаја, чиме се смањује потреба за опасним потерама на земљи.

Шта ово значи за возаче

Стручњаци за безбедност саобраћаја оцењују да ће систем добро функционисати управо зато што полиција већ има јасну слику о томе које су деонице најризичније, на основу година увиђаја и статистике несрећа - па се дронови најпре шаљу тачно тамо где се највише греши.

Са друге стране, шире увођење оваквог надзора отвара и питања приватности, због чега неке полицијске управе у свету уводе јасна правила о томе када и како се снимци могу користити, како надзор не би прерастао у опште праћење грађана, а ни правни сттручњаци не показују забринутост: ово праћење ипак има правни оквир, а и снима се са даљине која не открива лица возача.

За возаче је порука, ипак, сасвим једноставна: контрола саобраћаја више није ограничена на оно што се види са земље. Део пута који изгледа празан можда управо посматра камера са неба.

(Курир)