Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Сигурно сте бар једном у животу од своје баке или деке чули упозорење: "Окрени тај хлеб, не сме да стоји наопако!" За многе од нас ово данас звучи само као симпатична и необична опомена старијих генерација. Међутим, у прошлости је начин на који се руковало хлебом имао далеко дубље, па чак и судбоносно значење, јер хлеб није био само обична храна већ симбол преживљавања и благостања.
Да ли окретањем хлеба окрећете и срећу?
Према старом народном веровању, наопако окренут хлеб у дом доноси несрећу, сиромаштво или свађе. Веровало се да овакав чин представља дубоко непоштовање хране и благослова који она доноси са собом.
У позадини овог веровања стоји време када обезбеђивање свакодневне хране није било нимало лако. За многе породице хлеб је био темељ исхране, а лоша жетва или помањкање жита нису били само непријатност већ стварна и опасна претња од глади. Због тога се хлеб никада није бацао нити се са њим поступало немарно.
Колико је поштовање према хлебу било велико, показује и обичај да се парче хлеба, уколико случајно падне на под, подигне и пољуби или додирне на начин који изражава поштовање. Мрвице се никада нису намерно бацале на тло, а сечење и дељење хлеба имали су готово обредни карактер. У таквом културном окружењу окренути хлеб наопако значило је поставити ствари у погрешан, потпуно неприродан поредак. Веровало се: "Ако окренеш хлеб, окренућеш срећу и благостање целе куће."
Фото: Depositphotos/billiondigital
Језива легенда из средњег века: Хлеб за џелата
Једна од најпознатијих прича о пореклу овог сујеверја води нас у средњовековну Француску. Према народном предању, пекари су у то време хлеб намењен џелату окретали наопако, односно горњом страном надоле, како би га јасно разликовали од осталих векни намењених обичним грађанима.
Пошто су џелати били директно повезани са смрћу и имали изолован положај у друштву, временом је наопако окренут хлеб почео да се повезује са несрећом и црним слутњама. Иако је ова легенда изузетно популарна и распрострањена, њен тачан историјски извор не може се са сигурношћу потврдити, па је треба разумети пре свега као народно објашњење овог старог сујеверја.
Знак крста на полеђини и лекције из тешких времена
У традиционалним хришћанским породицама развиле су се бројне навике којима се исказивало дубоко поштовање према хлебу. Тако су у неким кућама старији пре сечења ножем правили знак крста на доњој страни векне. Децу су од малих ногу учили да се са хлебом не сме играти нити да се он сме бацати.
Овакав став није проистицао само из религије или сујеверја већ и из горког искуства немаштине кроз коју су старије генерације прошле. Људи који су преживели ратове, економске кризе и периоде глади имали су потпуно другачији однос према храни. Бацити хлеб значило је одбацити нечији огроман труд. Чак се и стари хлеб користио до последњег парчета, на пример за прављење презли, како се не би бацио ни најмањи комадић.
Фото: Depositphotos/AntonMatyukha
Рефлекс који је преживео векове
Иако данас већина људи не верује да ће им наопако окренута векна донети несрећу, код старијих генерација и даље се може приметити готово рефлексна реакција – ако хлеб лежи наопако на столу, одмах ће га окренути.
Ови ситни обичаји преживљавају вековима, чак и када њихово првобитно значење потпуно избледи. Оно што је некада било сујеверје данас је постало породична навика и правило пристојног понашања за столом. Зато нас бака, када нас опомене да не окрећемо хлеб наопако, заправо не плаши несрећом, већ нас учи поштовању према храни – лекцији која у данашњем потрошачком друштву никада не би смела да изгуби на важности.
(Блиц жена)
БОНУС ВИДЕО:
Прочитајте још
