Овај празник носи посебну симболику и низ обичаја који су се вековима преносили с колена на колено.
Фото: СПЦ
Свети Стефан заузима посебно место у хришћанској традицији као први мученик и један од најранијих следбеника Христовог учења. Као архиђакон био је посвећен помагању сиромашнима и ширењу вере, због чега је и страдао - каменован због своје непоколебљиве вере. Управо због тога у народу је остао упамћен као Првомученик.
У народним обичајима и веровањима овај празник добија и додатно значење, па се често назива Свети Стефан Ветровити. Сматрало се да управо он "заповеда ветровима", који тог дана могу донети и благодат и невољу – од повољног ветра за пловидбу до олуја које могу оштетити усеве.
Обичаји за летњег Светог Стефана
Једно од најраспрострањенијих веровања јесте да се на овај дан треба посебно пазити ветра. Наши преци веровали су да снажни налети могу унети болест и сиромаштво, због чега су избегавали радове на отвореном, нарочито у пољу.
У појединим крајевима постојала су и додатна правила: ништа се није износило из куће, а сено и слама нису се дирали, како се "не би узнемириле силе природе". Све је било подређено очувању мира и избегавању било каквих наглих активности.
Прочитајте још
За људе који живе уз море, овај празник има још дубље значење. Сматра се да Свети Стефан штити морнаре и шаље ветар у једра, па се често доживљава као својеврсна морнарска слава. Слично су га поштовали и млинари, јер је ветар био кључан за њихов рад.
За разлику од великих црквених празника, летњи Свети Стефан обележава се тише и повученије. То је дан када се негује смиреност, избегавају сукоби и тешки послови. Верује се да такво обележавање дана кад се слави пренос моштију Првомученика доноси стабилност, заштиту и мир током целе године.