Др Совтић: Како разликовати алергију од прехладе код деце

Амброзија почиње да напада: И ниска концентрација може да изазове тешке симптоме, како се заштитити и шта погоршава алергију

Симптоми алергије на храну код деце и списак намирница по узрасту на које реагују: Имају 4 пута већи ризик од других сродних стања
Сезона амброзије је почела у Србији, и она многим родитељима доноси дилему да ли су кијање, запушен нос и кашаљ код детета последица алергије или респираторне инфекције.

- Имаће симптоме опструкције горњих дисајних путева, запушен нос, свраб и кијање, а притом неће имати симптоме прехладе коју углавном прате повишена телесна температура, малаксалост и губитак апетита - описује проф. др Александар Совтић реакцију деце на амброзију.

Фото: РТС принтскрин

 

Како каже, код поједине деце преосетљивост на амброзију може да изазове и симптоме алергијске астме.

- Тада деца имају нарочито изражен ноћни кашаљ, а то може бити праћено свирањем у грудима, чујним дисањем и осећајем недостатка ваздуха - упозорава др Совтић.

Мање респираторних инфекција лети

Професор каже да је током лета мањи број акутних респираторних инфекција. Међутим, повратак у вртиће и школе поново отвара питање честих инфекција и начина на који родитељи могу да припреме децу за боравак у колективу.

Професор каже да су деца млађег узраста осетљивија и да је имунизација најбољи начин превенције заразних болести које могу имати тешке последице.

- То су инфекције које уз имунизацију или изостану или буду испољене у много блажој клиничкој форми - каже проф. др Совтић.

Пет до седам инфекција годишње код мале деце није неуобичајено

Када је реч о уобичајеним инфекцијама које се испољавају као прехладе, акутне цревне инфекције или болести са повишеном температуром, родитељи не би требало да буду изненађени њиховом учесталошћу.

Фото: РТС принтскрин

 

- Таквих ситуација има просечно пет до седам годишње код мале деце, па ако сте рђаве среће, то је сваких три до четири недеље - наводи проф. др Совтић.

Због тога је важно да болесно дете не иде у вртић, јер једно оболело дете у колективу, упозорава, може довести до ширења инфекције међу осталима. Посебан проблем настаје ако се релативно једноставне и благе инфекције закомпликују тежом клиничком сликом или бактеријском суперинфекцијом.

Здрава нечистоћа уместо суплемената за јачање имунитета

Професор Софтић објашњава да имунитет детета не треба побољшавати посебним препаратима пре поласка у колектив.

- Све оно што су радили наши стари треба радити и данас. Никакви посебни препарати, никакви витамини, суплементи - истиче он.

Посебно указује на првих 1.000 дана живота, које описује као својеврстан прозор шансе за правилно сазревање имунског система. Важну улогу у том процесу имају цревни и респираторни систем, као и кожа, преко којих организам долази у контакт са окружењем.

- Ако је то окружење такозвана здрава нечистоћа, то ће довести до ваљаног сазревања имунског одговора - објашњава пулмолог.

Додаје да то не значи да не треба водити рачуна о хигијени, већ да није потребно стварати стерилно окружење.

- Не треба превише да гланцамо и чистимо да све буде стерилно. Ако хемијским средствима чистите кућу више од два пута недељно, излажете дете загађењу унутар куће, које делује врло иритантно на дисајне путеве - напомиње др Совтић.

Једнако је важно да деца не буду изложена дуванском диму.

- Излагање електронским и класичним цигаретама изразито је штетно за децу - истиче Совтић.

Пратити квалитет ваздуха пре изласка напоље

Када је реч о боравку деце на отвореном у Београду, др Совтић каже да су повољнији нешто виши делови града, у којима постоји струјање ваздуха и где је степен аерозагађења обично мањи.

Ипак, уместо ослањања само на локацију, родитељима саветује да прате актуелне податке о квалитету ваздуха.

Фото: РТС принтскрин

 

- Пратите каква је загађеност ваздуха у тренутку када бисте изашли напоље и избегавајте дужи боравак на отвореном када је ваздух загађен“, саветује доктор, додајући да и спољно и загађење ваздуха у затвореном простору могу неповољно да делују на здравље.

Значајни искораци на Институту

Говорећи о раду Института, истиче да су последњих година направљени значајни искораци - од увођења секвенционирања егзома нове генерације, преко интервентних пулмолошких и кардиолошких процедура, до минимално инвазивних хируршких техника и новина у области имунизације.

Све то, како указује, има исти циљ - да деца која у Институт долазе болесна добију савремено лечење и врате се кући здрава.

Институт за здравствену заштиту мајке и детета Србије годишње прегледа више од 190.000 малих пацијената, а као највећа педијатријска установа регионалног значаја збрињава и најтеже оболелу децу из Србије и окружења.

Иако летњи месеци обично доносе нешто мањи притисак када је реч о деци са акутним респираторним инфекцијама, за Институт за мајку и дете практично нема периода у којем се обим посла значајно смањује.

- Институт, као највећа педијатријска регионална институција, прима оболелу децу из целог региона – из Републике Српске, Црне Горе и Северне Македоније, и за нас радног времена практично нема - истиче професор Совтић.

Објашњава да устаљени режим према којем је Институт непарним данима пријемна градска установа не значи да осталим данима не збрињава пацијенте.

- Функционишући као регионална установа, примамо најтеже оболеле из земље, али и из окружења.

(РТС)

БОНУС ВИДЕО: