Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Легендарни Ђорђе Балашевић, који нас је напустио 19. фебруара 2021. године, оставио је неизбрисив траг у домаћој музици. Иза њега су остале песме које су нас терале на плач и смех, али и истинита "Наопака бајка", прича о ћерки Јелени која је прошла кроз најтежу борбу, за живот.
Јелена Беба Блашевић доживела је страшну саобраћајну несрећу 1998. године. Аутомобил у којем је била се преврнуо на кров, а њој су вратни пршљенови испали из кичменог стуба. Једном приликом се присетила болних тренутака.
Фото: Antonio Ahel/ATAImages
- Ауто се преврнуо на кров. Вратни пршљенови су ми испали из кичменог стуба. То је створило оток на кичменој мождини и тоталну одузетост свих удова - рекла је она једном приликом домаћим медијима.
- Чини ми се да никад нисам била разумнија него тад. Судбина је послала аутомобил у ком се налазио момак који је те вечери дипломирао медицину. Чучнуо је поред мене у траву и на моје питање: 'Да ли ћу моћи да ходам', рекао је: 'Хоћеш'. Од тог тренутка нисам веровала ни у једно друго решење - истакла је Беба која је прошла кроз тешку борбу у болници, а и касније током периода опоравка.
Прочитајте још
Она је касније на друштвеним мрежама открила како је кроз све то прошла, али и коју је непријатност доживела пар година касније.
"Тамо негде 2001. године, код Катедрале, увече, 1. јануара, група момака поред којих сам пролазила, у навијачку мелодију сместила је стихове: 'Научи да ходаш! Је*оте, научи да ходаш! Научи да хооодаааш...'
Јадна ја? Нисам.
Пар година уназад од те вечери моји родитељи питали су доктора колико имам шансе да преживим:
"Мало, нажалост"
"Колико мало? Јел има бар један посто?"
"Толико отприлике има".
Фото: З. Милутиновић/АТА имагес
Јадна ја што ми група фрајера пева на улици да научим да ходам? Нисам. Ја сам прошла кроз пакао и изашла из њега.
Да ли је ружно? Јесте. Да ли је очекивано? Јесте. Да ли је то био једини пут за ове 23 године да ми је неко добацивао или коментарисао ход? Није. Само је то било међу првим искуствима са људима у овом новом животу.
Као особа са уочљивом физичком маном, рано научиш да од десет људи, један ће ти показати саосећање и разумевање. За осталих девет, твој проблем је чист сензационализам. И то је тако. И 'пакао је празан сви ђаволи су овде' и 'пакао то су други' и море других цитата на исту тему од много паметнијих од мене. Давно уочено.
Живот ме рано и доста сурово научио шта је песник уочио док је бројао људе с крста. Рекла бих сада хвала свима Својима, познатим и непознатим али препознатим, осећајним, добрим и нормалним. Али знам да њихова подршка није услуга и зато нећу", писала је Беба.
2018.године, Ђорђе Балашевић је објавио “Књигу које нема”, а на којој је радила и његова ћерка.
Јелена Беба Балашевић поделила је на свом Фацебоок профилу да је то није прва бајка коју је њен отац испричао.
"Не би било тачно рећи да је ово прва Ђолетова бајка. ОК, прва татина бајка. Нећу крити да ову вест пишем ја, Беба, средње дете и један од уредника (смем да се фолирам мало). Дакле, било би то нефер према Лепој протиној, Божи Пубу, према Успаванки за дечака, према, на крају крајева песми коју највише избегавам: Наопакој бајци.
Фото: Antonio Ahel/ATAImages
Поменути ликови су (вероватно) измишљени, они живе и даље у фантастичном пејсажу врбака под месечином, у биртији окружени кибицерима у трансу, негде тамо где им је заувек лепо. Но, Наопака бајка нажалост није измишљена. У њој су стварни и болнички сутерен као тунел ка небесима и хладни челик скалпела и онај први снег који у овој причи не доноси чудну песму, прапорце и сватове. Чекај, то је он о теби писао? Оно кад си имала несрећу? Јел ти стварно причао бајку? питали би радозналци. Нисам је ја имала. Имали смо је сви. И није тема за ову прилику. Али да, јесте, причао ми је пуно. И тата и мама и Лола и Алекса, причали су ми бајку о томе да ћу изаћи пешке из болничке собе и та бајка се на срећу обистинила. Мислим о томе управо сада, двадесет година после Наопаке, док седим и куцам малу вест да је тата написао бајку коју нећу избегавати. Напротив. У међувремену сам дипломирала књижевност па имам право чак и мало да се фолирам у улози књижевног критичара, а шта боље дефинише правог књишког мољца од парафразирања Шекспира? Дакле, 'Књига Које Нема' је грађа од које се праве снови, а читав наш живот је сном заокружен. То је бајка која те растужи када се заврши… Не зато што није срећан крај, јер онда баш и не би била права бајка, већ зато што је крај. Као уредник, морала сам да је прочитам неколико пута. И морам да признам да је бити уредник ове књиге такође посао из бајке. Ово је књига о Књизи која повезује пријатеље… И сасвим сам сигурна да ће повезати све Нас", написала је Беба.
(Мондо)
БОНУС ВИДЕО:
