Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Премијер Летоније Андрис Кулбергс затражио је од Европске уније седам милијарди евра за покривање војних и економских трошкова насталих због супротстављања његове земље Русији, оцењујући да државе на источном крилу ЕУ сносе несразмерно велики део терета суочавања са Москвом.
Кулбергс је у интервјуу за бриселски портал Политико рекао да би новац требало да се обезбеди из наредног седмогодишњег буџета ЕУ, кроз нови Фонд за конкурентност и искористи за покривање повећаних издвајања за одбрану и губитака насталих због урушавања трговине са Русијом после почетка рата у Украјини.
Тражених седам милијарди евра чинило би готово половину од процењених 15,1 милијарду евра које би Летонија требало да издвоји за одбрану током седмогодишњег буџетског периода. Захтев Риге долази уочи парламентарних избора заказаних за 3. октобар, док у земљи јачају политичке снаге које сматрају да Летонија треба да добије већу финансијску надокнаду за подршку санкцијама Русији и војну помоћ Украјини.
Фото: Профимедиа
Европска комисија предложила је повећање издвајања на нивоу ЕУ за одбрану у буџету за период 2028-2034, укључујући 125,2 милијарде евра за безбедност, одбрамбену индустрију и свемир у оквиру Европског фонда за конкурентност. Међутим, тај новац намењен је финансирању пројеката широм ЕУ, а не унапред одређеној исплати од седам милијарди евра Летонији.
Прочитајте још
Кулбергс сматра да Летонија заслужује посебну подршку јер се задужује како би повећала безбедност држава које су много удаљеније од руских граница.
- Наш буџетски дефицит доводимо до максимума, а из тог дуга плаћамо одбрану целе Европе - рекао је Кулбергс.
Он је додао да се велики део новца који Летонија издваја за војску враћа богатијим западноевропским земљама кроз куповину наоружања од Немачке, Француске, Шпаније, Шведске и Холандије. Уочи избора, сличне захтеве изнео је политичар Аинарс Шлесерс, чија странка у Европском парламенту припада групацији Патриоте за Европу. Brownstock > Dwayne Brown, Dwayne Brown Studio / Alamy / Profimedia
Он сматра да би Летонија требало да добије финансијску подршку када подржава санкције Русији, уз оцену да земља не може неограничено да сноси њихове економске последице.
Шлесерс подржава наставак помоћи Кијеву и осуђује Русију због сукоба у Украјини, али истовремено сматра да Летонија дугорочно треба да обнови економске везе са Москвом.
Кулбергсова странка десног центра тренутно води у анкетама, али би расподела мандата и формирање коалиције могли да одреде у којој мери ће се политика Риге према Русији променити после избора, наоди Политико. Крајње десна проруска странка Суверена власт налази се на другом месту, док је Шлесерсова странка трећа. Истовремено, Кулбергс се залаже за оштрији однос према Москви. Уочи новог пакета санкција ЕУ, затражио је потпуну забрану издавања виза руским држављанима и критиковао чињеницу да су земље ЕУ током прошле године издале више од 630.000 виза грађанима Русије.
Премијер Летоније, такође, је позвао ЕУ да размотри пребацивање 210 милијарди евра замрзнуте руске државне имовине у Европи Украјини, као и да одустане од комуникације са Кремљом, оцењујући да руски председник Владимир Путин није спреман за преговоре. Кулбергс је ипак рекао да би Летонија могла да обнови односе са Русијом "након што, како наводи, Москва плати ратну одштету Украјини и одговорни за ратне злочине буду изведени пред лице правде".
(Танјуг)
БОНУС ВИДЕО:
