Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Premijer Letonije Andris Kulbergs zatražio je od Evropske unije sedam milijardi evra za pokrivanje vojnih i ekonomskih troškova nastalih zbog suprotstavljanja njegove zemlje Rusiji, ocenjujući da države na istočnom krilu EU snose nesrazmerno veliki deo tereta suočavanja sa Moskvom.
Kulbergs je u intervjuu za briselski portal Politiko rekao da bi novac trebalo da se obezbedi iz narednog sedmogodišnjeg budžeta EU, kroz novi Fond za konkurentnost i iskoristi za pokrivanje povećanih izdvajanja za odbranu i gubitaka nastalih zbog urušavanja trgovine sa Rusijom posle početka rata u Ukrajini.
Traženih sedam milijardi evra činilo bi gotovo polovinu od procenjenih 15,1 milijardu evra koje bi Letonija trebalo da izdvoji za odbranu tokom sedmogodišnjeg budžetskog perioda. Zahtev Rige dolazi uoči parlamentarnih izbora zakazanih za 3. oktobar, dok u zemlji jačaju političke snage koje smatraju da Letonija treba da dobije veću finansijsku nadoknadu za podršku sankcijama Rusiji i vojnu pomoć Ukrajini.
Foto: Profimedia
Evropska komisija predložila je povećanje izdvajanja na nivou EU za odbranu u budžetu za period 2028-2034, uključujući 125,2 milijarde evra za bezbednost, odbrambenu industriju i svemir u okviru Evropskog fonda za konkurentnost. Međutim, taj novac namenjen je finansiranju projekata širom EU, a ne unapred određenoj isplati od sedam milijardi evra Letoniji.
Pročitajte još
Kulbergs smatra da Letonija zaslužuje posebnu podršku jer se zadužuje kako bi povećala bezbednost država koje su mnogo udaljenije od ruskih granica.
- Naš budžetski deficit dovodimo do maksimuma, a iz tog duga plaćamo odbranu cele Evrope - rekao je Kulbergs.
On je dodao da se veliki deo novca koji Letonija izdvaja za vojsku vraća bogatijim zapadnoevropskim zemljama kroz kupovinu naoružanja od Nemačke, Francuske, Španije, Švedske i Holandije. Uoči izbora, slične zahteve izneo je političar Ainars Šlesers, čija stranka u Evropskom parlamentu pripada grupaciji Patriote za Evropu. Brownstock > Dwayne Brown, Dwayne Brown Studio / Alamy / Profimedia
On smatra da bi Letonija trebalo da dobije finansijsku podršku kada podržava sankcije Rusiji, uz ocenu da zemlja ne može neograničeno da snosi njihove ekonomske posledice.
Šlesers podržava nastavak pomoći Kijevu i osuđuje Rusiju zbog sukoba u Ukrajini, ali istovremeno smatra da Letonija dugoročno treba da obnovi ekonomske veze sa Moskvom.
Kulbergsova stranka desnog centra trenutno vodi u anketama, ali bi raspodela mandata i formiranje koalicije mogli da odrede u kojoj meri će se politika Rige prema Rusiji promeniti posle izbora, naodi Politiko. Krajnje desna proruska stranka Suverena vlast nalazi se na drugom mestu, dok je Šlesersova stranka treća. Istovremeno, Kulbergs se zalaže za oštriji odnos prema Moskvi. Uoči novog paketa sankcija EU, zatražio je potpunu zabranu izdavanja viza ruskim državljanima i kritikovao činjenicu da su zemlje EU tokom prošle godine izdale više od 630.000 viza građanima Rusije.
Premijer Letonije, takođe, je pozvao EU da razmotri prebacivanje 210 milijardi evra zamrznute ruske državne imovine u Evropi Ukrajini, kao i da odustane od komunikacije sa Kremljom, ocenjujući da ruski predsednik Vladimir Putin nije spreman za pregovore. Kulbergs je ipak rekao da bi Letonija mogla da obnovi odnose sa Rusijom "nakon što, kako navodi, Moskva plati ratnu odštetu Ukrajini i odgovorni za ratne zločine budu izvedeni pred lice pravde".
(Tanjug)
BONUS VIDEO:
