Преминула Ведрана Рудан

Хрватска списатељица Ведрана Руданпреминула је у 77. години након дуге и тешке борбе с карциномом.

Биографија

Ведрана Рудан деценијама је била једно од најпрепознатљивијих и најпровокативнијих имена књижевне и јавне сцене региона. Ова хрватска књижевница, новинарка и колумнисткиња била је позната по томе што је без задршке говорила о темама о којима су многи нерадо причали – од љубави, брака и секса, преко мајчинства и старења, до болести, политике и смрти.

Рођена је 1949. године у Опатији. Новинарством се бавила годинама, а књижевну каријеру изградила је упечатљивим стилом у ком су се преплитали црни хумор, иронија, бес, искреност и брутална директност. Њене књиге често су изазивале бурне реакције, али је управо захваљујући томе окупила велики број оданих читалаца.

Међу њеним најзапаженијим делима издвајају се "Ухо, грло, нож", "Љубав на посљедњи поглед", "Дабогда те мајка родила", "Црнци у Фиренци", "У земљи крви и идиота", "Зашто псујем" и "Мушкарац у грлу".

Приватни живот испуњен преокретима

Иза њене јавне личности налазио се живот који није био поштеђен тешких искустава. Удавала се два пута, а из првог брака родила је двоје деце, ћерку Асју и сина Славена. О првом браку говорила је изузетно отворено, док је у својим написима и јавним иступима описивала и искуства насиља која је, према сопственим сведочењима, преживела у том односу. Таква искуства касније су постала окосница тема којима се бавила у својим књигама и колумнама.

Након развода започела је везу са адвокатом Љубишом Драгељевићем, који је био осам година млађи од ње. Њихова љубавна прича почела је док је још била у првом браку, да би се након развода и венчали. За разлику од уобичајених прича о љубави, о свом другом браку говорила је на њој својствен начин – без улепшавања и са обиљем хумора. Њихов однос често је приказивала као заједницу двоје људи који су успели да пронађу заједнички језик и пролазе кроз живот упркос разликама и годинама.

Мајчинство без улепшавања

Иако је била мајка двоје деце, никада није припадала ауторкама које су мајчинство приказивале као савршену и безбрижну животну улогу. О родитељству је писала отворено, додирујући како љубав према деци, тако и страх, исцрпљеност, одговорност и бриге које та улога носи. Њени текстови о деци често су изазивали подељена мишљења управо због тога што се није служила уобичајеним, сентименталним речником.

Када је постала бака, то искуство је такође уткала у своје текстове. Као и у случају родитељства, ни улогу баке није идеализовала, већ је себе приказивала као жену са сопственим карактером, слабостима, хумором и јасним границама. Ипак, њени књижевни текстови нису увек били дословна аутобиографија. Често је сопствено искуство користила само као полазиште за уметничку провокацију, због чега поједине детаље из њених књига није требало схватати као документарне чињенице.

Љубав, године и старење

Једна од тема којој се стално враћала било је старење. О годинама је говорила без задршке и без покушаја да сакрије страхове које доноси пролазност. За њу старење није било само питање физичког изгледа, већ и суочавање са губитком, болешћу, смрћу и променама у односима са људима. Истовремено, кроз хумор је настојала да разбије страх који су те теме носиле.

Није се устручавала да говори ни о темама које су се традиционално сматрале "неприкладним" за жену њених година – о сексуалности, телу, менопаузи, љубави и односима према мушкарцима.

БОНУС ВИДЕО: