Ведрана Рудан је преминула у 76. години након борбе с ретким и агресивним карциномом, болешћу коју је и сама, у свом стилу, јавно обзнанила у мају 2024. године. Реч је о колангиокарциному, односно раку жучних каналића, подмуклој болести која се због неспецифичних симптома често открива прекасно.
Њен одлазак, симболично најављен поруком „Ведрана је отишла у подручје без сигнала“, поново је скренуо пажњу на ову тешку дијагнозу.
Шта је колангиокарцином?
Колангиокарцином је злоћудни тумор који настаје у ћелији жучних каналића, замршене мреже танких цеви које повезују јетру са жучном кесом и танким цревом. Њихова кључна улога је пренос жучи, дигестивне течности неопходне за разградњу масти. Када почну неконтролисано да се умножавају, ћелије у тим каналићима формирају тумор. Зависно од локације, лекари разликују три главна типа:
- Интрахепатични: Развија се у ситним жучним каналићима унутар саме јетре.
- Екстрахепатични (два облика изван јетре):
Болест се сматра изразито агресивном, а највећи изазов представља чињеница да се већином дијагностикује тек у узнапредовалом стадијуму, кад се већ проширила на околне структуре и органе, што драстично смањује могућности успешног лечења.
Подмукли симптоми који се лако игноришу
Један од главних разлога зашто колангиокарцином има тако лошу прогнозу јесте недостатак јасних раних симптома. Болест је често тиха и неприметна све док тумор не нарасте довољно да физички блокира проток жучи. Када се знаци напокон појаве, често су неспецифични и могу се приписати другим, мање опасним стањима:
Прочитајте још
Жутица: Жутило коже и бе доочњача због накупљања билирубина у крви; узрокује тамну боју урина и врло светлу, глинасту столицу.
Интензиван сврабеж коже: Последица накупљања жучних соли по читавом телу.
Остали знаци: Тупа бол у горњем десном делу стомака (испод ребара), необјашњив губитак телесне тежине без дијете, хронични умор, губитак апетита, повремена повишена температура и ноћно знојење.
Фактори ризика: Ко је најугроженији?
Иако тачан узрок настанка колангиокарцинома није у потпуности јасан, познато је да хронична упала жучних каналића игра кључну улогу:
- Старије животно доба: Болест се најчешће јавља код особа старијих од 50 година.
- Хроничне болести јетре и жучних путева: Примарни склерозирајући колангитис, цироза јетре, хепатитис и урођене аномалије жучних каналића.
- Навике и друга обољења: Пушење и хронична стања попут дијабетеса типа 1 и 2.
- Паразитске инфекције: У југоисточној Азији, инфекција паразитом јетреним метиљем (преко сирове рибе) један је од водећих узрока.
Мале шансе за излечење
Прогноза за оболеле од рака жучних каналића увелико зависи од стадијума у ком је болест откривена, а те бројке су, нажалост, често поражавајуће. Према подацима америчког Националног института за рак, петогодишње релативне стопе преживљавања јасно показују колико је ова болест смртоносна. За рак који се развио унутар јетре, односно интрахепатични облик, стопа преживљавања за локализовану болест износи 25 посто, али ако се проширио регионално, она пада на свега 12 посто, док код удаљених метастаза износи тек 3 посто. Са друге стране, за рак изван јетре, то јест екстрахепатични облик, бројке су веома сличне и крећу се од 19 посто за локализовану болест до само 2 посто у метастатској фази.
Једина метода која нуди могућност излечења јесте хируршко уклањање тумора, међутим, због касне дијагнозе само је мали број пацијената уопште кандидат за операцију.
О томе је писала и сама Ведрана Рудан, истакавши како је њен рак изузетно редак и да тек пет посто срећника добије прилику да буде оперисано, сврставајући и себе међу њих.
„Мој је рак ј****о редак, зове се рак жучних каналића, чини ми се. Само пет посто срећника може да се оперише. Та сам.”
За већину пацијената чији тумор не може да се оперише, лечење се своди на хемиотерапију и радиотерапију са циљем успоравања болести и ублажавања симптома, уз новије методе попут циљане и имунотерапије. Често се примењују и палијативни поступци, попут постављања стентова за дренажу жучи, како би се смањила жутица и побољшао квалитет живота.