Два инсајдера тврде да је Иран проценио могућности напада на америчке објекте у земљама југоисточне Европе, попут Бугарске, која је прошлог месеца одобрила коришћење своје ваздушне базе Безмер за точење горива у америчке авионе.
Извори додају да је и Кипар међу потенцијалним метама одмазде. Такође се разматрао напад на подморске оптичке каблове у Ормуском мореузу у случају ескалације. Ове претње и смер у којем се крећу одлуке Техерана показују да су многи унутар режима сигурни у наставак рата те не перципирају обуставу сукоба као опцију.
Преговори о поновном отварању мореуза су стали, а ирански врховни вођа ајатолах Моџтаба Хамнеи прошле недеље је поставио тврдолинијаше на највише безбедносне и војне дужности. Стручњаци су тај потез протумачили као знак да су особе попут Мохамада Багхера Галибафа, главног преговарача земље, засад гурнуте по страни, јер изгледи за трајни споразум изгледају све сумрније.
За највишег безбедносног званичника земље сада је именован Мохсен Резаеи, бивши командант Иранске револуционарне гарде (ИРГЦ).
- Иран шаље јасну поруку да, ако САД не постигне договор с Галибафом, мора имати посла с Резаеијем. Порука је: “Немојте лудо поступати, јер смо луђи од вас” - рекао је извор за Фајненшл тајмс. Трамп је у уторак казао да нема никаквих “разговора у току или заказаних” с Техераном.
Прочитајте још
Фото: Middle East Images/ABACA/Abaca Press/Profimedia
Иранска револуционарна гарда упозорила је да би Иран у било ком новом сукобу великих размера одступио од своје претходне стратегије напада на америчку војну имовину, енергетска постројења и другу инфраструктуру на Блиском истоку те циљао удаљеније релације. Сидхарт Каушал, истраживачки сарадник у лондонском Краљевском институту за одбрамбене и безбедносне студије (RUSI), описао је претњу коју Иран представља Европи као “стварну, али ограничену”.
- Иран би могао да распореди балистичке ракете средњег домета против америчких објеката у јужној и југоисточној Европи, попут серије Шахаб, али тешко да би оне нанеле штету на већим удаљеностима - казао је Каушал.
Одбрана по сваку цену
Извори из иранског режима истичу да одмазда Техерана зависи искључиво од одлука Вашингтона. Један је инсајдер открио да припремају план за даље проширење сукоба, ако Трамп оствари претходне претње нападом на иранску инфраструктуру. Подсетимо, амерички је председник прошлог месеца рекао да ће Вашингтон уништити ирански мост или електрану сваки пут када Техеран циља брод у мореузу.
Други је извор рекао да Иран неће поставити “никаква ограничења” по питању свог одговора у случају америчке агресије.
- Ако САД оде предалеко, Иран ће се бранити по сваку цену, изаћи изван регије и напасти и Европу - додао је.
Иран је раније већ показао спремност за напад на удаљене циљеве. У недељама након што су САД и Израел започели рат у фебруару, Вашингтон је оптужио Техеран да је испалио више пројектила, од којих ниједан није досегао циљ, на Дијего Гарсију, заједничку америчко-британску војну базу у Индијском океану, удаљену око четири хиљаде километара.
Фото: MediaPunch/BACKGRID/Backgrid USA/Profimedia
Турска је у марту изјавила да је НАТО-ва противваздушна одбрана пресрела неколико балистичких пројектила лансираних из Ирана, док је британску ваздушну базу у Акротирију на Кипру истог месеца погодила беспилотна летелица. Западни званичници су у то време рекли да сумњају да се радило о иранском дрону који су испалиле регионалне посредничке снаге, а не о самом Техерану.
Стручњаци наводе да је ирански напад прошлог месеца на америчку базу у Јордану, у којем су убијена три америчка војника, био најпрецизнији напад дугог домета који је Техеран извео те је тако показао своју способност гађања циљева на већим удаљеностима.
- То је такође била порука Европи: “Можете примати пројектиле, па бисте би требало да знате коју позицију ћете имати у овом рату”. Врло велика грешка, попут поготка наше инфраструктуре, могла би узроковати да рат пређе регију и досегне Европу - рекли су извори блиски режиму за Фајненшл тајмс.