Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Док температуре достижу високе вредности, на плажама се појављују све веће количине медуза, укључујући Португалске крстарице (Пхyсалиа пхyсалис), отровне врсте чији пипци могу да досегну чак 30 метара.
Фото: Depositphotos/rost9
Упозорења дуж обала Медитерана
Ове прозирна плава, љубичаста или ружичаста створења подсећају на једра ратних бродова из 18. века. Испод површине мора протежу се њихови дугачки пипци, прекривени жарним ћелијама, способни да нанесу изузетно болне убоде.
Сада се ове необичне медузе појављују у све већем броју дуж европских обала, преноси Финанциал Тимес.
Власти дуж Бискајског залива, на обали Атлантског океана, последњих недеља упозоравају купаче на појаву Португалских крстарица, које се углавном повезује са тропским и суптропским водама.
Њихово присуство посебно је забрињавајуће у тренутку када су милиони људи - туристи и локално становништво - потражили освежење у морима због топлотног таласа који је захватио Европу.
Прочитајте још
Упозорења нису ограничена само на ову врсту медуза. Дуж обала Медитерана уведена су упозорења и због других врста које се традиционално појављују у тамошњим водама.
Ситуација је стигла и до индустријске инфраструктуре. У северној Француској један нуклеарни реактор компаније ЕДФ остао је ван погона и у уторак, пошто је “најезда“ медуза запушила пумпе система за хлађење. Сличан инцидент догодио се и прошле године.
Појава великог броја медуза, ове године, временски се поклапа с историјским топлотним таласом у европским морима. То је додатно појачало интересовање научника за питање како ће се ова створења понашати у океанима који постају све топлији услед климатских промена.
Научници који сарађују на пројекту World Weather Attribution саопштавају да би високе температуре забележене у европским морима биле “готово немогуће“ без глобалног загревања.
Њихови модели показали су да су климатске промене изазване сагоревањем фосилних горива, током претходног месеца, повећале температуру Средоземног мора за око два степена Целзијуса.
У подручју око Бискајског залива и Иберијског полуострва загревање повезано са климатским променама износило је око 1,4 степена, док је у подручју око Ирског мора и Ламанша износило око 1,3 степена.
Медузе могу бити толерантније
Морски еколог са Универзитета Северне Каролине, Џон Бруно, упозорава да екстремне температуре мора могу изазвати догађаје масовног угинућа риба, птица и морских сисара.
Али, док се поједине врсте боре да преживе, медузе и њима сродни организми могли би да буду међу “добитницима”.,
Према Бруновим речима, медузе могу бити толерантније на раст температура, због чега током појединих морских топлотних таласа могу доживети нагло повећање бројности - такозвано цветање, у тренутку када друге врсте почињу да нестају.
Њихова предност није само у толеранцији на топлоту. Ови организми боље подносе и услове са мало кисеоника или хранљивих материја, који могу настати услед загревања мора. Уз то, могу имати користи од прекомерног излова риба и других предатора који се њима хране.
Питање ширења медуза постало је довољно озбиљно да је прошле године објављена студија “Успон доминације медуза”. Аутор наводи да чињеница да се медузе шире док друге врсте морског света опадају изазива забринутост међу морским биолозима.
Аутор, Алберт Калбет са Института за морске науке у Барселони, указао је на посебно занимљив пример.
Врста позната као љубичаста медуза (Пелагиа ноцтилуца) данас се у Средоземном мору појављује у великом броју готово сваке године. Пре неколико деценија такво масовно појављивање дешавало се отприлике једном у десетак година.
Ипак, научници упозоравају да слика није једноставна. Још постоји много непознаница о томе како медузе реагују на високе температуре. Научници немају поуздане податке ни о укупној величини њихових популација у отвореном мору, па се често ослањају на грађане, купаче и спасиоце који их примећују дуж обала током летњих месеци.
Неке врсте, притом, успевају и у хладнијим водама, док се друге на обалама могу појавити тек месецима након топлотног таласа.
Због тога само повећање броја виђених медуза на плажама није довољно да би се са сигурношћу закључило да је климатска промена непосредни узрок њихове појаве.
"Постоји мало директних веза"
Према анализи Wорлд Wеатхер Аттрибутион, Медитеран је међу европским регионима обухваћеним истраживањем који су најтеже погођени климатским променама.
Температура тог подручја расте приближно двоструко брже од глобалног просека. Ипак, чак ни на Медитерану слика није иста свуда.
У околини Марсеја, ове године, примећено је релативно мало медуза. Професорка са Универзитета Екс-Марсеј, Делфин Тибол, сматра да су за то делимично одговорне промене у северозападном ветру мистралу.
То, међутим, не значи да медуза нема. Велика јата могла би да се налазе даље од обале, ван видокруга купача.
- Постоји мало директних веза између климатских промена и медуза, али дефинитивно постоји много индиректних веза, преко промена морских струја и температура - навела је она.
Управо те индиректне везе научници покушавају да разумеју.
У Аркасону, на југозападу Француске, тим научника истражује да ли би промене ветра, морских струја и температуре океана повезане са климатским променама могле да буду одговорне за сумњиви раст популације ових организама.
Област око овог туристичког места позната је по узгоју острига, а недавно су је погодили и велики шумски пожари.
На широј француској атлантској обали, Португалске крстарице сада се појављују готово сваке године, док су се раније појављивале отприлике једном у седам или осам година.
То примећује и научница Елвир Антажан, која у склопу Института “Ифремер” истражује зоопланктоне - створења које морске струје преносе кроз океан.
- Виђамо их све више и више. Помало смо збуњени - рекла је она.
Забележени драматични случајеви
Посебно забрињава чињеница да су током последње две године примећени и доласци мањих примерака. Научници претпостављају да би неки од њих могли бити младе Португалске крстарице.
Једно од могућих објашњења јесте да више температуре у северном Атлантику и Бискајском заливу стварају повољније услове за њихово размножавање у локалним водама.
Присуство Португалских крстарица већ је имало директне последице по купаче. Власти у Аркасону почетком овог месеца накратко су забраниле купање на главној градској плажи управо због појаве ових створења.
На француској баскијској обали током само две недеље забележено је више од 1.000 убода ових медуза. Упозорења су издата и у шпанском граду Сан Себастијану, као и у француском департману Атлантски Пиринеји.
На појединим плажама подигнуте су беле заставе са љубичастим приказима Португалских крстарица, како би купачи били упозорени да не улазе у воду.
Иако сусрет са овом врстом најчешће није смртоносан, последице могу бити озбиљне. Око 10 одсто људи које опеку или убоду мора да буде збринуто у болници.
Овог лета забележени су и посебно драматични случајеви. Једна млада жена задобила је ожиљке на лицу након контакта са Португалском крстарицом. У другом случају, искусни спасилац морао је да буде извучен из мора уз помоћ колега након што је током јутарњег пливања наишао на једну од њих.
Појава ових медуза не ограничава се више само на југозападне делове Европе.
Према подацима британске организације Роyал Социетy оф Wилдлифе Трустс, последњих година су примећене у Великој Британији, чак северно до Кумбрије. То додатно отвара питање граница њиховог распрострањења.
Да ли су европске обале само привремено постале погодније за њих због овогодишњих екстремних услова, или је реч о дугорочнијој промени екосистема? Научници још немају коначан одговор.
Оно што је, међутим, јасно јесте да се европска мора мењају. Температуре расту, морске струје се мењају, поједине врсте нестају или се повлаче, док друге користе новонасталу ситуацију.
БОНУС ВИДЕО
