Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Презиме, односно породично име, наслеђујемо од предака. За разлику од оног личног које добијамо на рођењу презиме означава наше порекло, корене, традицију и разликује нас од других.
У почетку се давало према родоначелнику фамилије, или на основу занимања, географског положаја, карактеристика, надимка и тако даље, што објашњава различите облике, значења и тумачења.
А ово су најстарија српска презимена, ево и када су се појавила
Већина је настала по мушком претку – патроними, мада има и оних која порекло воде од неке давне пра прабаке – матроними. Постоје и презимена дата на основу личног изгледа или карактера места боравка, занимања...
Српска презимена препознатљива су по суфиксу –ић, или бар већина, пошто се процењује да се око две трећине завршава тим словима. Наставак -ић значи "мало" и "младо", док -вић упућује да је "потомак од…".
Фото: Depositphotos/Gorazarre
Прочитајте још
Настанак данашњих презимена везује се, бар у Србији, за кнеза Александра Карађорђевића који је 1851. године једним актом наредио успостављање трајних презимена по најстаријим и најзначајним прецима, наводи сајт Корени.
Ипак, захваљујући сачуваним манастирским, царским и краљевским списима из прошлости, пре свега из средњег века, знамо да су наши преци и ранијих столећа поред личног носили и породично име.
Тамо где су рано почеле да се воде матичне књиге и где је постојала добра администрација, првенствено на просторима Аустроугарске и Млетачке републике, презимена су фиксирана веома давно. Истраживања показују да су се највише мењала на територији данашње уже Србије, и на том подручју су касније уведена.
Шавчићи, Богдановићи, Побратовићи, Станићи и Срезојевићи помињу се у Дечанској хрисовуљи (повељи) из 1330. године којом је краљ Стефан Дечански део својих поседа поклонио манастиру. На њој су пописане породице које су живеле на том имању у неким случајевима и генерацијама уназад. У истој повељи из XИВ века записани су и Брајићи, Добромировићи, Славојевићи, Весељковићи, Радогостићи, Хрељићи...
Ту су још и Калуђеровић и Епископовић – презимена настала према црквеној јерархији – која се помињу у Призренској повељи, највероватније у вези с прецима који су били монаси или неки црквени великодостојници. Мартић, Радојевић, Ивановић и Љубишић срећу се на више места у дубровачким архивама током целог средњег века.
Фото: Valerio Rosati/Panthermedia/Profimedia
Бранковић, Лазаревић, Љубић, Војиновић, Немањић, Хребељановић, Мрњавчевић – ова презимена носили су најзначајнији средњовековни великаши. Властимировићи су прва српска владарска породица о којој постоје историјске белешке. Назив династије створили су историчари према првом владару из ове династије који је створио независну државу, кнезу Властимиру, за разлику од Немањића, који су тако називани још у своје време.
Бранивојевићи су били српска властелинска породица која је у другој половини XИИИ и првој трећини XИВ века владала Хумом, пише Историјски забавник. Родоначелник је био властелин Бранивоје, који је од краља Милутина добио на управу Стон и Пељешац. После Милутинове смрти, они су се практично отцепили од краљевине Србије, после чега су започели ширење својих поседа.
Војислављевићи су српска средњовековна династија, која је наследила власт над Дукљом преко Јована Владимира и породице Властимировића. Ова лоза управљала је Дукљом и околним подручјима, укључујући и Захумље, Рашку и Босну. Њихова владавина трајала је од 1034. до 1186. године, када су доминацију преузели Немањићи.
Фото: Новости
Вукановићи су владали Рашком од краја XИ до почетка друге половине XИИ века. Само презиме династије је наведено условно, односно представља термин који су модерни историчари извели из имена првог значајнијег владара ове породице, рашког великог жупана Вукана.
Јакшићи су били позната племићка породица из времена српске деспотовине. Јакшићи су задивили Мађаре херојством у борби с Турцима, тако да их је краљ Матија Корвин назвао "стубовима хришћанства" и дао им и угарску племићку титулу.
Најстарија српска презимена носили су и Балшићи, Дејановићи, Златоносовићи, Црнојевићи, Павловићи, Котроманићи, Даниловићи, и тако даље, а породично име Дивац, које води порекло од речи "див", помиње се још у документима из XВ века.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
