Ема Орбах имала је свет на длану – дипломирала је на престижном Оксфорду, али је брзо схватила да јој градски и потрошачки начин живота уопште не одговарају.
Још 1994. године са тадашњим супругом купила је удаљено имање у западном Велсу. Тамо су почели да обрађују земљу и окупљају људе који су жудели за једноставнијим животом. Након развода, Ема је наставила сама на свом делу земље, у заједници која је потпуно посвећена духовности, једноставности и нераскидивој вези са природом.
Своју необичну колибу изградила је сопственим рукама још 1999. године. Материјали које је користила шокираће многе – у питању су дрвени стубови, слама, блато и коњски измет, док јој зелени кров омогућава да се кућа готово потпуно стопи са шумом.
Живот без воде, струје и икаквог луксуза
У њеном дому влада потпуна, огољена једноставност – текућа вода у колиби не постоји, па је Ема свакодневно доноси у кофама са оближњег шумског потока.
Прочитајте још
За вршење нужде користи компостни тоалет, док кува и греје се искључиво на отвореној ватри. Сама узгаја своје поврће, држи козе због млека, а кокошке јој обезбеђују свежа јаја.
Њен дан почиње рано: буди се у саму зору, а затим неуморно обилази свој врт, музе козе, медитира и обавља тешке физичке послове који одржавају њено имање. Ема чврсто верује да су технологија и константна изложеност модерним уређајима удаљили људе од природних ритмова, тишине и преко потребне таме.
Како је и сама искрено признала у једној репортажи, никада није пронашла начин да буде срећна у модерном свету.
Сурова порука која погађа право у мету
Након више од четврт века овакве свакодневице, она свој свесни избор поносно назива "радикалном једноставношћу". Ема ипак не сматра да би сви људи на свету требало да живе попут ње, јер је свесна да би њена свакодневица за просечну модерну особу била превише напорна и захтевна.
Ипак, њена животна филозофија шаље моћну поруку која нагони на дубоко размишљање: "Дом не мора да значи огроман кредит, високе рачуне и вечиту куповину нових ствари". Она је у велшкој дивљини коначно пронашла оно што јој је највише недостајало – мир и живот у потпуном складу са природом.