Врућине убијају 56% више жена него мушкараца: Зашто?

Сличан тренд показују и новији подаци из Немачке, где је забележена сезона са највише смртних случајева од врућине од 2016. године, а и међу њима је било више жена. Институт „Роберт Кох“ то приписује чињеници да жене чине већи удео у најстаријим старосним групама, пише „DW“.

Фото: Depositphotos/AndreyPopov

Да ли су криви хормони?

Медији, међутим, нагласак често стављају на хормонално тумачење, према којем су женска тела лошије прилагођена врућини јер се мање зноје, имају више телесне масти, а прогестерон им подиже базалну температуру.

Научници који проучавају утицај топлоте на људски организам кажу да је то углавном нетачно.

– Све у свему, студије обично показују тек незнатно већу осетљивост на топлоту код жена у поређењу са мушкарцима. То заправо није нарочито снажан показатељ – каже Александра Шнајдер са института „Хелмхолц“ у Минхену.

Мале разлике постоје: жене имају нижу стопу знојења, мању површину коже у односу на величину тела и другачију расподелу масти, што утиче на терморегулацију. Хормони такође имају улогу, али она није једнака током читавог живота.

Стварни фактори ризика

Шнајдер указује на једну специфичну групу: жене у постменопаузи, када расте кардиоваскуларни ризик. Старије жене са постојећим срчаним обољењима, према њеним речима, вероватно су изложене највећем ризику.

Ипак, чак ни у тим случајевима она не сматра да је биологија главни узрок.

– Животни услови и друштвено окружење у којем жене живе вероватно представљају још већи ризик од самих разлика у хормоналном статусу.

Тоби Миндел, професор на Универзитету „Брок“ у Канади који проучава екстремне услове за људски организам, сматра да је утицај биологије – преувеличан.

Према Минделу, кључни фактори који одређују како се особа носи са топлотним таласом јесу године, величина тела, кондиција и ниво уобичајене физичке активности, а не биолошки пол.

Знојење је добар пример. Иако се жене мање зноје, то их не чини нужно осетљивијим јер то надокнађују на други начин.

– Оне много боље од мушкараца усмеравају крвоток према кожи, односно покрећу вазодилатацију – објашњава Миндел.

Њихови крвни судови ефикасније се шире и преносе топлоту на површину тела.

Трудноћа је још један пример. Иако многи претпостављају да она повећава физиолошку осетљивост на топлоту, Миндел наводи супротно.

– Како трудноћа напредује, тело жене заправо постаје боље у подношењу топлоте.

Он прави јасну разлику између физиологије и околности. Постоје добри разлози због којих труднице не би требало да обављају тежак физички рад на отвореном током екстремних врућина, али њихова тела сама по себи нису главни проблем.

Структурни разлози

Ако разлика није првенствено физиолошка, поставља се питање где је онда узрок.

Лори Парсонс, истраживач са колеџа „Royal Holloway“ Универзитета у Лондону, проучава како се топлотни стрес манифестује у глобалној економији, од грађевинарства и фабрика одеће до пољопривреде, транспорта и уличне продаје.

У свим тим секторима, наводи Парсонс, жене проводе од 30 до 50 одсто више свог радног времена изнад прага топлотног стреса него мушкарци. У грађевинарству, када се пореде мушкарци и жене који обављају исти посао, разлика достиже око 50 одсто.

У земљама попут Индије, Бангладеша или Камбоџе, жене чине велики део радне снаге у грађевинарству и често обављају најтеже помоћне послове: мешају малтер, носе вреће цемента и преносе цигле на глави по најјачем сунцу.

Разлози су, према његовим речима, структурне природе. Жене за исти посао често носе више одеће, док су мушкарци самоуверенији када траже паузу. Тамо где је рад мушкараца видљиво напоран, лакше се препознаје ризик од врућине и одобрава одмор. Рад жена је често уједначенији и мање очигледно исцрпљујући, па таквих олакшица нема.

Жене су дуже изложене врућини

Парсонс то пореди са разликом између авионске несреће и изложености азбесту: једно је изненадна и видљива катастрофа, док је друго спора и непрекидна штетност коју је лакше превидети.

– Топлотни стрес код мушкараца обично је уочљивији ризик, где постоје релативно видљиви тренуци физичког напора којима се може управљати – каже он.

– Топлотни стрес код жена је стално присутан, али много мање видљив, јер нема истих очигледних врхунаца током радног дана.

Када се радна смена заврши, додаје, мушкарци се чешће одмарају, док жене настављају са кувањем, чишћењем и бригом о деци.

Врућина утиче и на зараду. Парсонс наводи да су радници изложени топлотном стресу око 30 одсто мање продуктивни у сектору производње одеће.

На формалним пословима радници то понекад надокнађују дужим радним временом током најтоплијег дела дана, што ствара – зачарани круг – погоршања здравља и пада продуктивности. Самозапослени немају такву заштиту и за њих топлотни стрес непосредно значи мањи приход, што се временом одражава на читаву породицу.

Парсонс зато сматра да је погрешна сама почетна претпоставка о томе шта представља топлотни стрес.

– Топлотни стрес није атмосферско стање. То је друштвено стање које се догађа у одређеним атмосферским околностима – закључује он.

(DW)

БОНУС ВИДЕО