Ни клима не помаже: Како безбедно возити по врућинама

Док се возачи месецима припремају за снег, поледицу и пљускове, ризици које доносе екстремне врућине често остају недовољно препознати и потцењени. Највећа опасност на летњим путовањима стиже кроз микроклиму у самој кабини аутомобила.

Високе температуре не утичу само на удобност током путовања, већ могу да наруше психофизичку способност неопходну за безбедно управљање возилом. Дехидратација, умор, пад концентрације и успорене реакције драстично повећавају ризик од саобраћајних незгода.

Фото: depositphotos/fotosedrik

Притом, нагло загревање кабине може да доведе до топлотног удара, као и до озбиљних опекотина при контакту са врелим унутрашњим површинама у ауту - посебно код деце, старијих особа, хроничних болесника, али и кућних љубимаца.

Како организам реагује на високе температуре

Људски организам одржава телесну температуру у уском физиолошком опсегу. Када спољашња температура значајно порасте, активирају се природни механизми расхлађивања, пре свега ширење крвних судова коже и појачано знојење.

Међутим, при дуготрајном излагању врућини, ови механизми постају мање ефикасни, па организам улаже све већи напор да одржи нормалну телесну температуру. Током великих врућина долази до:

• појачаног знојења и губитка течности,
• губитка електролита попут натријума, калијума и других минерала,
• ширења крвних судова и пада крвног притиска,
• повећаног оптерећења срца и крвотока,
• бржег замарања организма.

Ако се изгубљена течност не надокнади на време, развија се дехидратација, која се најчешће испољава на следеће начине:

• осећај жеђи и сувоћа уста,
• умор и поспаност,
• главобоља и вртоглавица,
• раздражљивост и смањена концентрација.

У тежим случајевима може да се развије топлотна исцрпљеност и топлотни удар, стање које захтева неодложно пружање здравствене помоћи.

Зашто су ове промене посебно опасне током вожње

Безбедна вожња захтева непрекидну пажњу и брзу процену ситуације. Чак и мањи пад концентрације или успоравање реакција може да повећа ризик од грешке и настанка саобраћајне незгоде.

Код особа изложених високим спољашњим температурама чешће се јављају:

• успорено реаговање у изненадним ситуацијама,
• смањена пажња и концентрација,
• отежано доношење одлука,
• осећај умора и исцрпљености,
• поспаност,
• као и смањена способност процене удаљености и брзине кретања других возила.

Поред тога, дехидратација може додатно да наруши когнитивне функције (способност размишљања и расуђивања), повећа осећај умора и смањи способност безбедног управљања возилом, што је нарочито значајно током дужих путовања, упозоравају у Градском заводу за јавно здравље Београд (ГЗЗЈЗ).

У исто време, топлотни стрес представља додатно оптерећење за кардиоваскуларни систем и бубреге, а код особа које болују од хроничних болести може довести до погоршања основног обољења.

 

 

Ко су најугроженији возачи и путници на летњим врућинама

Посебан опрез током вожње у условима високих температура потребан је код:

• старијих особа,
• трудница,
• мале деце,
• особа оболелих од болести срца и крвних судова,
• особа са дијабетесом,
• особа које користе лекове који могу да утичу на регулацију телесне температуре, изазову поспаност или успоре реакције.

Пре поласка на пут: Како се правилно припремити

Да би путовање протекло безбедно, стручњаци из ГЗЗЈЗ препоручују следећа правила пре поласка:

• Испланирати време путовања и, кад год је то могуће, избегавати вожњу у најтоплијем делу дана (између 10 и 17 часова).
• Проверити техничку исправност возила, посебно расхладног система, клима-уређаја и притисак у гумама.
• Обезбедити довољне количине воде за све путнике.
• Понети лагану храну и пре поласка појести лакши оброк, избегавајући обилну, тешку и масну храну.
• Носити лагану, удобну одећу светлих боја од природних материјала и одговарајућу обућу.
• Користити наочаре за сунце са одговарајућом УВ заштитом.
• Припремити неопходне лекове за особе које су на редовној терапији, као и основни прибор за прву помоћ.
• Унапред испланирати места за одмор и прављење редовних пауза током дужих путовања.

- Уколико користите лекове који могу изазвати поспаност, успорити реакције или утицати на способност безбедног управљања возилом, пре дужег путовања посаветујте се са својим лекаром или фармацеутом - истичу у Градском заводу за јавно здравље Београд.

 

Клима у ауту није довољна

Иако расхлађивање значајно олакшава боравак у ауту, оно не решава све проблеме.

- Имајте у виду да клима-уређај повећава удобност током вожње, али не може у потпуности спречити штетне последице дехидратације и топлотног оптерећења организма.

Због тога су редован унос течности, прављење пауза и прилагођавање вожње временским условима подједнако важни као и расхлађивање унутрашњости возила - напомињу у ГЗЗЈЗ.

Савети за безбедну вожњу током врућина

• Редовно уносити течност, чак и када се не осећа жеђ.
• Правити паузе најмање на свака два сата или чешће, уколико се осете умор или поспаност.
• Проветравати возило и одржавати пријатну температуру у кабини.
• Избегавати нагло расхлађивање унутрашњости возила подешавањем клима-уређаја на веома ниску температуру. Препоручљиво је да температура у возилу буде неколико степени нижа од спољне.
• Пити мање количине воде током целог путовања, уместо да се течност унесе одједном.
• Избегавати алкохол и велике количине напитака са кофеином, јер могу да допринесу дехидратацији.
• Ако се осете вртоглавица, малаксалост, јак умор или поспаност, безбедно зауставити возило на првом погодном месту и одморити се пре наставка вожње.

Како безбедно ући у возило по врућини

Током летњих месеци температура у унутрашњости паркираног возила може веома брзо да порасте и достигне вредности које представљају озбиљан ризик по здравље. Чак и када спољашња температура није екстремно висока, затворено возило се услед ефекта стаклене баште нагло загрева.

Сунчеви зраци пролазе кроз стакла, загревају унутрашње површине, док се топлота задржава у кабини. Већ након неколико минута температура у возилу може бити знатно виша од спољашње, а након 30–60 минута достићи вредности опасне по здравље и живот.

Због тога треба бити опрезан приликом уласка у возило које је било паркирано на сунцу. Пре уласка у возило препоручује се следеће:

• Отворити сва врата или прозоре на неколико минута како би се унутрашњост возила проветрила.
• Отворити и пртљажник како би се убрзало струјање ваздуха.
• Укључити клима-уређај тек након кратког проветравања.
• Проверити температуру оних површина које долазе у директан контакт са кожом.
• По потреби заштитити руке од врелих металних делова возила.
• Пре почетка вожње обезбедити да температура у кабини буде пријатна и безбедна за све путнике.

 

Опасност од опекотина: Металне копче и врела седишта

Поједине површине у возилу могу да се загреју до температура које изазивају бол, а код осетљивијих особа и опекотине. Посебну пажњу треба обратити на:

• металне копче сигурносних појасева,
• металне делове врата,
• волан,
• ручицу мењача,
• командне прекидаче,
• кожна или тамна седишта.
• дечја ауто-седишта и њихове копче.

Код мале деце, старијих особа и особа са осетљивом кожом ризик од настанка опекотина је већи, јер је њихова кожа тања и осетљивија.

- Пре него што дете сместите у ауто-седиште, обавезно проверите температуру седишта и копче сигурносног појаса додиром надланице. Уколико су површине превише вреле, сачекајте да се охладе, расхладите их или их прекријте лаганом памучном тканином - саветују стручњаци ГЗЗЈЗ.

Када год је то могуће, возило треба паркирати у хладу или користити заштитне рефлектујуће прекриваче за ветробранско стакло како би се смањило загревање унутрашњости возила. Ипак...

- Имајте у виду да ни паркирање у хладу не спречава у потпуности загревање возила, већ само успорава његов пораст температуре.

 

Децу и кућне љубимце никада не остављати саме у возилу, чак ни у хладу

Чак ни на неколико минута, са отвореним прозорима или у хладовини - остављање деце и животиња у возилу може имати фаталне последице. Дечји организам се загрева брже од организма одраслих, због чега код деце много лакше може доћи до топлотне исцрпљености или топлотног удара.

Топлотни удар представља хитно медицинско стање које захтева неодложну медицинску помоћ, јер може довести до тешких здравствених последица и смртног исхода. Знаци упозорења су:

• врела или црвена кожа,
• убрзано дисање,
• малаксалост,
• неуобичајена поспаност,
• повраћање,
• раздражљивост,
• конфузија или губитак свести.

Током топлих дана једнака опасност прети и кућним љубимцима остављеним у возилу. Унутрашњост аутомобила се екстремно брзо загрева, а пси и мачке немају могућност расхлађивања знојењем као људи.

С обзиром на то да телесну температуру регулишу углавном дахтањем, то у условима високе топлоте није довољно, па брзо долази до развоја топлотног удара.

Симптоми прегревања код животиња укључују интензивно дахтање, обилно лучење пљувачке, малаксалост, дезоријентисаност, повраћање, колапс и губитак свести.

 

Шта урадити ако се јаве симптоми прегревања

Појава јаке жеђи, малаксалости, вртоглавице, главобоље, мучнине, грчева у мишићима, замагљеног вида, поспаности или пад концентрације јасни су знаци да вожњу треба одмах прекинути на безбедном месту.

- Потражите хлад или климатизован простор, уносите воду у мањим гутљајима, расхладите организам хладним облогама или мокрим пешкиром, а путовање наставите тек када се у потпуности опоравите - саветују у Градском заводу за јавно здравље Београд.

Ако особа постане конфузна, изгуби свест или има веома високу телесну температуру, могуће је да се ради о топлотном удару - у том случају одмах позвати Хитну помоћ (194) и започети расхлађивање особе до доласка лекара.

(Блиц)

БОНУС ВИДЕО