Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Трамп је раније ове године више пута говорио о преузимању Гренланда, а притом је у неколико наврата погрешно поменуо Исланд. То је у земљи од око 400.000 становника изазвало додатну забринутост и убрзало расписивање референдума, пише „AP“.
Фото: Printskrin/Youtube/EU Made Simple
Књижевница Хилдур Кнутсдотир, која ће гласати за наставак преговора са ЕУ, сматра да су односи са Сједињеним Америчким Државама постали знатно непредвидљивији.
– Више заправо не можемо да верујемо САД. Трамп се није шалио са Гренландом. Овде је било много страха јер, ако силом узме Гренланд, вероватно смо ми следећи – рекла је она.
У средишту расправе су суверенитет и рибарство
Исланд већ учествује на јединственом тржишту ЕУ кроз Европски економски простор, део је Шенгена и чланица је НАТО-а.
Противници чланства сматрају да земља већ ужива већину користи европских интеграција, а да притом не мора да се одрекне дела своје самосталности.
Прочитајте још
– Независност Исланда је најдрагоценији ресурс који имамо. Могућност да доносите сопствене законе и сами одлучујете како ће ствари функционисати је кључна – рекао је Харалдур Олафсон, председник евроскептичне групе „Heimssýn“.
Заговорници чланства тврде супротно и сматрају да би, у све нестабилнијем свету, управо останак ван Европске уније могао да представља претњу суверенитету земље.
Риболовна права могу да буду пресудна
Једно од најосетљивијих питања је рибарство, које вековима представља важан део исландске привреде и националног идентитета.
Противници чланства страхују да би Исланд морао да прихвати заједничку рибарствену политику ЕУ и отвори своје богате риболовне зоне флотама других држава чланица.
Министарка спољних послова Торгердур Катрин Гунарсдотир, која подржава чланство, тврди да Исланд неће пристати на споразум којим би изгубио контролу над својим рибарством.
– Ми смо суперсила када је реч о рибарству. Нећемо потписати никакав споразум који неће потврдити наш суверенитет и потпуну контролу над рибарством – рекла је она.
Представници рибарске индустрије, међутим, упозоравају да би трајно изузеће Исланда из заједничке рибарствене политике ЕУ представљало преседан и да нема гаранција да би Рејкјавик успео да избори такав уступак.
Преговори заустављени 2013. године
Исланд је први пут поднео захтев за чланство у Европској унији 2009. године, након слома банкарског сектора током глобалне финансијске кризе.
Преговори су заустављени 2013. након доласка владе десног центра, а процес је формално окончан 2015. године.
Грађани у суботу неће директно одлучивати о уласку Исланда у ЕУ, већ искључиво о томе да ли треба поново отворити приступне преговоре.
Уколико већина буде против, питање ће за сада бити затворено. Уколико већина гласа за, уследили би вишегодишњи преговори са Европском комисијом, након којих би грађани на новом референдуму коначно одлучивали о чланству.
Трампове изјаве убрзале референдум
Влада премијерке Криструн Фростадотир првобитно је планирала да референдум одржи до следеће године, али је термин померен након поновљених Трампових изјава о Гренланду.
Амерички „State Department“ уверавао је исландске званичнике да је Трамп, када је неколико пута поменуо Исланд, заправо мислио на Гренланд.
Додатне реакције изазвао је и нови амерички амбасадор у Рејкјавику Вилијам Лонг, који се раније нашалио да ће Исланд постати 52. америчка савезна држава, а он њен гувернер.
Лонг се касније извинио због те изјаве, али су хиљаде Исланђана потписале петицију против његовог именовања.
(AR)
БОНУС ВИДЕО
