Вајдел је то изјавила у летњем интервјуу за "ZDF", емитованом у недељу.
– Немачкој је пре увођења евра било знатно боље – рекла је Вајдел, тврдећи да је заједничка европска валута ослабила немачку привреду и смањила богатство домаћинстава.
Фото: printskrin/instagram/zdfheute
Затворићемо границе и изаћи из Шенгена
Говорећи о миграцијама, Вајдел је најавила затварање немачких граница и излазак земље из Шенгенског простора.
– Затворићемо их и изаћи ћемо из Шенгена – поручила је.
Заложила се и за већи број депортација и рестриктивнију политику додељивања држављанства, укључујући повратак Сиријаца којима више не важи статус заштите.
Прочитајте још
Вајдел је истовремено критиковала CDU канцелара Фридриха Мерца и министра финансија из SPD-а Ларса Клингбајла, а поново је напала CDU због одбијања сарадње са AfD-ом.
– Владаћемо у првим савезним покрајинама. А владаћемо и на савезном нивоу – поручила је.
AfD снажан у анкетама
AfD уочи избора 6. септембра у Саксонији-Анхалт, према наведеном истраживању, има подршку већу од 40 одсто бирача.
На националном нивоу истраживање „Forschungsgruppe Wahlen“ даје AfD-у 27 одсто подршке, док је CDU на 22 одсто. Најновији „ZDF Politbarometer“ такође показује снажну позицију AfD-а уочи септембарских избора у источним савезним покрајинама.
Вајдел се поново успротивила планираној забрани продаје нових аутомобила са моторима са унутрашњим сагоревањем, као и мерама усмереним на смањивање последица климатских промена.
Шта је AfD?
Алтернатива за Немачку основана је 2013. године као евроскептична странка која се противила политици финансијског спасавања задужених чланица еврозоне.
Након мигрантске кризе 2015. године странка се значајно померила удесно, а међу главне политичке теме поставила је противљење масовној имиграцији и критички однос према Европској унији.
На превременим савезним изборима у фебруару 2025. AfD је освојио 20,8 одсто гласова, двоструко више него 2021. године, и завршио на другом месту иза CDU-а. Са 152 посланика постао је највећа опозициона странка у Бундестагу.
Друге водеће немачке странке до сада су одбијале коалициону сарадњу са AfD-ом, одржавајући такозвани политички „ватрозид“ према тој странци.
Немачки Савезни завод за заштиту устава (BfV) у мају 2025. означио је AfD као потврђено десноекстремистичку странку.
Међутим, Управни суд у Келну у фебруару ове године привремено је забранио BfV-у да AfD тако означава и третира док не буде донета одлука у главном судском поступку. Суд је навео да и даље постоји снажна сумња у противуставне тежње унутар странке, али да за сада није довољно утврђено да оне карактеришу AfD у целини.
Ко је Алис Вајдел?
Алис Вајдел (47) једна је од двоје копредседника AfD-а на савезном нивоу, заједно са Тином Хрупалом, а од 2017. године предводи и посланички клуб странке у Бундестагу.
AfD-у се придружила 2013. године, када је странка и основана.
По струци је економиста. Студирала је економију и пословну економију и докторирала, а пре уласка у политику радила је, између осталог, за „Goldman Sachs“ и „Allianz Global Investors“. Више година провела је у Азији, пре свега у Кини, и говори мандарински.
На изборима 2025. године била је прва кандидаткиња за канцелара у историји AfD-а. Под њеним вођством странка је остварила најбољи резултат на савезним изборима од оснивања, освојивши више од десет милиона гласова.
Вајдел се приватним животом разликује од традиционалног профила странке, чији представници често истичу конзервативне породичне вредности. Живи у истополној заједници и са партнерком пореклом са Шри Ланке одгаја двојицу синова.