Иако се званично сматра тек необичном масом природних стена, међународни тим који проучава локацију Дурупинар код планине Арарат, верује да би се испод површинског слоја могли налазити остаци - Нојеве барке.
Фото: printskrin/youtube/Elias Stone and Reef Discovery
Уочене радарске "аномалије"
Према предању, огромна лађа спасла је Ноја, његову породицу и по један пар животиња од катастрофалног потопа који је уништио готово сав живот на Земљи. Неке библијске хронологије тај догађај смештају пре више од 4.300 година.
Међутим, тим научника сада тврди да су радарска истраживања открила “снажне аномалије” испод површине, као и јасно “изражене слојеве” унутар формације дуге око 157 метара.
Ти налази, како објашњавају, доводе у питање претпоставку да је читава структура само “хомогени блок стене”.
Истраживање предводи др Хосров Бахтар, а реализује се помоћу специјализованог система за снимање (BakhtarRadar), развијеног на основу истраживања америчког ратног ваздухопловства. Циљ је да се продре дубље испод површине него што је то било могуће ранијим скенирањима.
Прочитајте још
Ендру Џонс, оснивач пројекта "Noah's Ark Scans" и члан тима, наводи да дубља очитавања која су до сада обрађена још нису показала јасну границу између саме формације и стенске подлоге испод ње.
Истраживачи сада анализирају прикупљене податке, а њихови резултати требало би да послуже за избор локација на којима ће бити изведено језгрено бушење. Узимањем узорака из дубине желе да утврде шта се заиста налази унутар локације.
- Верујемо да је Дурупинар остатак Нојеве барке и управо зато желимо да је подвргнемо најстрожим могућим научним испитивањима - рекао је Џонс.
Ипак, истраживачки тим признаје да су резултати за сада прелиминарни. Радарске “аномалије”, саме по себи, наглашавају истраживачи, нису доказ да формација има археолошко порекло.
Локација позната мање од века
Др Бахтар истиче да његов тим пажљиво анализира прикупљене податке о структури испод површине како би направио план за језгрено бушење.
- Искористићемо јединствене могућности БакхтарРадара да директно разликујемо евентуално очувано окамењено дрво које је обрађивао човек од природне стенске формације и њених различитих минералних карактеристика - навео је.
Тим очекује да ће у наредним недељама објавити прелиминарни технички извештај. У њему би требало да буду издвојене најизраженије “аномалије”, понуђена детаљнија слика геолошке структуре испод локације и одређена најбоља места за циљано бушење.
Уколико буду узети узорци из унутрашњости, истраживачи би могли да упореде радарска очитавања са стварним физичким материјалом из дубине формације.
Дурупинар се налази око 29 километара јужно од Арарата, највише планине у Турској. Савременом свету ова необична формација позната је мање од једног века.
Према локалним извештајима, обилне кише и земљотреси у мају 1948. године однели су слој блата који је прекривао околину и тако открили “необичну структуру”. Наводно ју је потом уочио један курдски пастир.
Књига Постања наводи да се Нојева барка, након потопа који је трајао 150 дана, зауставила на “горама Арарата“. Према том опису, вода је прекрила Земљу и уништила сва жива бића која нису била у барци.
Посебно интригантна околност за заговорнике теорије, јесте чињеница да се формација налази у близини планине чији врх, према њиховом тумачењу, одговара облику и димензијама описаним у Библији.
Према библијским мерама, барка је била дуга 300 лаката, широка 50 и висока 30 лаката. То би, према уобичајеним прерачунавањима, одговарало приближно 157 метара дужине, 26 метара ширине и 16 метара висине.
Ови тунели прате образац
Идеја да је Нојева барка завршила управо на Арарату деценијама изазива расправе. Док многи научници сматрају да је Дурупинар природна геолошка формација, други верују да њен необичан облик указује на нешто много “необичније”.
Тим окупљен око пројекта Ноах'с Арк Сцанс чврсто заступа ову другу могућност. Џонс истражује поменуту локацију од 2016. године. Користећи радар за испитивање тла (ГПР), покушавао је да продре дубље испод површине.
Током истраживања, како тврди, уочена је “мрежа структура” које подсећају на “ходнике“, а које се спајају према шупљој “централној комори”. Ту централну “просторију” Џонс је назвао “атријум“, преноси Даилy Маил.
Он сматра да би се такав распоред могао повезати са библијским описом барке, за коју се наводи да је имала три унутрашња нивоа намењена смештају Ноја, његове породице и животиња.
Фото: printskrin/youtube/Elias Stone and Reef Discovery
Погледај галерију
Фото: printskrin/youtube/Elias Stone and Reef Discovery
Погледај галерију
Фото: printskrin/youtube/Elias Stone and Reef Discovery
Погледај галерију
Фото: printskrin/youtube/Elias Stone and Reef Discovery
Погледај галерију
Фото: printskrin/youtube/Elias Stone and Reef Discovery
Погледај галерију
Фото: printskrin/youtube/Elias Stone and Reef Discovery
Погледај галерију
Фото: printskrin/youtube/Elias Stone and Reef Discovery
Погледај галерију
По његовим речима, посебно је занимљиво то што се уочене “шупљине” пружају испод површине у одређеном обрасцу, а не насумично.
- Ови тунели такође прате одређени образац. ГПР је само начин да се помоћу радара погледа испод тла - објаснио је истраживач.
Додатна истраживања, помоћу инфрацрвене термографије (ИРТ), технологије која региструје топлотне разлике и може помоћи у откривању скривених структура испод земље, такође су, према тврдњама тима, указала на “присуство “структуре која подсећа на “труп брода” закопан дубоко у тлу.
Џонс тврди да су он и његови сарадници, током 2024. године, прикупили 88 узорака из унутрашњости и спољашњости формације.
Анализе земљишта, према њиховим наводима, показале су изузетно “високе концентрације калијума”, што истраживачи повезују са великим количинама разграђеног дрвета.