Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Бирачи се, међутим, још не изјашњавају директно о томе да ли Исланџели да постане члан Европске уније. Питање на референдуму гласи:
-Да ли Исланд треба да настави приступне преговоре с Европском унијом?
Другим речима, гласа се о томе да ли влада треба да преговара о могућим условима чланства, укључујући и веома осетљиво питање права на риболов.
- Ово је прилика, ово није коначна одлука - изјавила је исландска премијерка Криструн Фростадотир.
Она је објаснила да би наставак преговора омогућио Исланду да добије конкретну понуду споразума и одговоре на питања која грађани имају о евентуалном чланству.
Прочитајте још
Фото: Lee Frost/robertharding/Profimedia
Питање суверенитета или улазак у "већу породицу"
Референдум практично отвара питање да ли земља са око 400.000 становника жели да задржи пуну самосталност или да се прикључи Европској унији.
Ако победи опција "да", након евентуалног договора с Бриселом био би одржан још један референдум о самом споразуму о приступању. Вероватно би била потребна и промена исландског устава, као и ратификација споразума с државама чланицама ЕУ.
Исланд је захтев за чланство поднео 2009. године, након што је финансијска криза 2008. изазвала колапс његових банака и привреде. Преговори су почели 2010, али су суспендовани 2013. године, када је на власт дошла евроскептична влада.
У међувремену се свет драматично променио. Иако исландска економија поново цвета, валута земље је нестабилна, домаћинства се суочавају с растућом инфлацијом и високим каматним стопама. Централна банка је ове године чак три пута подизала каматне стопе, које су достигле осам одсто, због чега евро постаје привлачна опција за задужена домаћинства.
Рат у Европи и Трампове претње променили су расправу
Повратак рата у Европу након руске инвазије на Украјину додатно је уздрмао досадашње безбедносне доктрине.
Исланђане су забринуле и претње америчког председника Доналда Трампа да ће преузети суседни Гренланд. Њихова острвска држава стратешки је смештена у подручју јужно од Арктика, нема сопствену војску и за одбрану зависи од НАТО-а и билатералног споразума са Сједињеним Државама из 1951. године.
Професор Универзитета Бифрост Еирикур Бергман оценио је да геополитичка превирања нису основни разлог за одржавање референдума, али да су очигледно утицала на расправу.
- Посебно је агресиван однос према Гренланду изазвао велику забринутост на Исланду. Многи људи су застали и поново размотрили где Исланд припада - рекао је он.
Предизборне анкете показују да су Исланђани дубоко подељени када је реч о чланству у ЕУ.
Док једни сматрају да нема разлога да мењају постојеће стање јер земљи добро иде, други упозоравају да постаје све опасније за малу државу да остане ван Уније.
- Мислим да је сигурније бити део веће породице - рекао је један од заговорника наставка преговора.
Рибарство - највећа препрека на путу ка ЕУ
У земљи у којој производи рибарства чине око 40 одсто извоза, питање контроле над риболовом неизбежно ће бити једно од кључних у преговорима с Бриселом.
Пола века након последњег "бакаларског рата" с Великом Британијом, многи Исланђани и даље не желе да препусте ни најмањи део свог тешко избореног ексклузивног економског појаса Европској унији.
Чак је и министарка спољних послова Торгјердур Катрин Гунарсдотир, која је велики присталица ЕУ, поручила да Рејкјавику будућим преговорима мора да инсистира на задржавању "суверене контроле над целокупним рибарством".
Такав захтев било би тешко ускладити са садашњом Заједничком риболовном политиком Европске уније.
Брисел се није директно мешао уочи референдума, али је послао позитивне сигнале, чак и када је реч о осетљивом питању рибарства. За ЕУ би придобијање богате и стабилне земље, која је већ углавном интегрисана у заједничко тржиште кроз чланство у Европском економском простору, представљало важан успех политике проширења и јачање њеног присуства у стратешки значајној арктичкој регији.
БОНУС ВИДЕО
