Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Портпарол ICE-а потврдио је за Њузвик да је ухапшен 3. августа у Њуарку у Њу Џерзију и да остаје „у притвору ICE-а до депортације из Сједињених Америчких Држава“.
- Радио сам за ЦИА-у и радио све ове ствари за ову нацију, а сада сам овде - изјавио је Скоро за британски лист Тајмс из притворског центра ICE-а. Додао је да је притворен током имиграционог термина.
- Отишао сам у канцеларију на заказани термин, предао им радну дозволу и возачку дозволу и одједном су ми ставили лисице на руке. То нема никаквог смисла.
Његов адвокат Рене Катавала говорила је за Њузвик.
- Оно што ICE ради је окрутна трагедија на много нивоа. Наша влада не би требало да окреће леђа лојалном, професионалном, изузетно марљивом службенику за спровођење закона са посебним вештинама. Јасно је да је Блеримов апел само један део државног сумњивог циља да испуни квоту за хапшење имиграната - рекла је она.
Прочитајте још
Његов правни тим тврди да је помогао америчким националним безбедносним интересима и да ранија имиграциона одлука захтева дозволу судије пре депортације, док имиграционе власти наводе да случај проистиче из дугогодишњих правних проблема у вези са његовим имиграционим статусом.
Подсетимо, амерички предедник Доналд Трамп недавно је обећао да ће покренути највећу операцију масовне депортације у историји САД. Напори администрације за спровођење закона довели су до притварања имиграната са различитим правним статусима, укључујући и неке носиоце важећих зелених карти и виза, што је изазвало правне изазове и критике од стране заступника имиграната.
Њузвик је и раније извештавао о десетинама случајева који укључују људе који су притворени након што су присуствовали терминима у канцеларијама ICE-а, укључујући посете ради обнављања папирологије или завршетка интервјуа повезаних са имиграцијом. Званичници администрације изјавили су да су напори за спровођење закона неопходни за поштовање имиграционих закона, тврдећи да их претходне администрације нису правилно спроводиле.
Њузвик је попунио формулар за контакт са ЦИА-ом и контактирао правни тим испитаника путем имејла у суботу.
Ко је Блерим Скоро?
Скоро је рођен у бившој Југославији, на територији Србије и аутономне покрајине Косово и Метохија, и живи на Статен Ајленду у Њујорку са својом америчком супругом, радећи као таксиста, према наводима Си-Би-Ес њуза. Има троје деце. Први пут је дошао у САД 1994. године тражећи азил након што је напустио Југословенску армију (ЈНА), пренео је Тајмс.
Његове везе са америчком владом датирају дуже од две деценије када је судски случај довео до његове сарадње са савезним властима и каснијег рада са ЦИА-ом.
Ухапшен је 2000. године по савезним оптужбама за дрогу. Према судском спису који је Њузвик прегледао, наложено му је притварање због кршења члана 21 УСЦ 952, због „свесног и намерног“ завереничког увоза хероина у Сједињене Државе.
Њујорк тајмс је објавио да је „превезао најмање 14 килограма хероина и кокаина и опрао око 670.000 долара од прихода од дроге“.
Тужиоци су препоручили блажу казну за њега и навели да је пружио обавештајне податке о градским дилерима дроге. Судски документи из 2002. године наводе да је „скоро одмах почео да сарађује са владом". Даље се истиче како је "његова помоћ резултирала хапшењем и процесуирањем неколико особа укључених у међународну организацију за трговину дрогом.“
Фото: Јутјуб принтскрин/Shawn Ryan Show
Портпарол ICE-а рекао је за Њузвик да је након његове пресуде „ICE поднео захтев за задржавање Скора док је служио казну у савезном затвору у Аленвуду у Пенсилванији.“
Осуђен је на седам година, а убрзо почетком његовог мандата регрутовале су га америчке агенције након терористичких напада 11. септембра 2001. године. Док је био у савезном затвору, каже да је пружио ФБИ-ју информације о другим цимерима из ћелије, наводним терористима и џихад мрежама.
Фото: Јутјуб принтскрин/Shawn Ryan Show
Он каже да му је након периода проведеног као информатор обећани амерички папири, написавши у судском поднеску који је Њузвик прегледао да „Влада Сједињених Држава није испоштовала своје обавезе и дала ми имиграциону олакшицу која ми је обећана: законити статус у Сједињеним Државама са мојом супругом рођеном у САД и троје деце.“
Године 2007. депортован је на Косово и Метохију, али је наставио да ради за америчке агенције док је путовао широм региона у разним операцијама.
- Имиграциони судија наредио је да се Скоро уклони из Сједињених Држава 16. јула 2007. године и он је накнадно уклоњен. Он је илегално поново ушао у САД у непознато време и на непознатој локацији - што представља тешко кривично дело - рекао је портпарол ICE-а за Њузвик. Године 2014. прешао је америчко-канадску границу како би се придружио својој породици, пренео је Си-Би-Ес њуз.
Ухапсили су га 2016. године имиграциони агенти након што је користио попусну метро картицу своје ћерке у њујоршком метроу, што је довело до шест месеци лежања у савезном притвору и дуготрајне имиграционе битке, објавио је Њујорк тајмс.
Године 2022. одобрено му је одлагање протеривања због опасности и ризика по њега ако се врати на такозвано Косово у складу са Конвенцијом против тортуре. Ова одлука значи да може бити послат у трећу земљу, али не и на Косово и Метохију.
- Не верујемо да може бити безбедно депортован у било коју трећу земљу с обзиром на његов рад на инфилтрацији у глобалне терористичке мреже - изјавио је Катавала за Њузвик.
Портпарол ICE-а је рекао за Њузвик да је „имиграциони судија у Њујорку утврдио да он нема право да остаје у земљи и поново наредио протеривање Скора.“
Фото: Depositphotos
Рад са америчким обавештајним агенцијама
Скоро је радио за америчке обавештајне агенције, укључујући ЦИА-у, ФБИ и Агенцију за борбу против дроге САД (ДЕА) „током периода од скоро деценије“, каже он у судским поднесцима које је Њузвик прегледао.
Његов адвокат је рекао за Њузвик да је радио директно за „ЦИА-у више од 3 године и да је био одговоран за осуде тражених терориста, као што је Бетим Казију.“
Фото: Јутјуб принтскрин/Shawn Ryan Show
Његов посао га је одвео широм Блиског истока и Балкана, где је служио као информатор и, у једном тренутку, наводно се инфилтрирао у кампове за обуку Ал Каиде у Пакистану.
Рекао је да су обавештајни подаци које је пружио помогли у ометању напора Ал Каиде да снабдева оружјем џихадестичке групе, откривању финансијских мрежа и спречавању планираних напада повезаних са ИСИС-ом.
Фото: Јутјуб принтскрин/Shawn Ryan Show
Након што је напустио САД, каже да је провео две године радећи тајно за ЦИА-у од 2007. до 2009. године, покушавајући да се инфилтрира у мреже Ал Каиде и ИСИС-а, према наводима Си-Би-Ес њуза. Снимак који га приказује заједно са наоружаним милитантима касније је приказан у документарном филму из 2024. године Случајни шпијун (The Accidental Spy).
Притвор и судски поднесци
Притворен је на биометријском термину 3. августа, „у вези са захтевом за документ о радном дозвољењу“, изјавио је његов адвокат, додајући:
- Није чак морао ни да се јави за тај термин.
- Никада нисам мислио да ће ме тако издати - изјавио је Скоро о америчкој влади у телефонском разговору са Си-Би-Ес њузом из притвора. Налази се у притворском центру Елизабет у Њу Џерзију.
- Какву поруку ово шаље људима који размишљају о раду са ЦИА-ом? То показује да нећете бити заштићени; неће се водити рачуна о вама нити ће вам бити пружено сигурно уточиште. Био сам изневерен - рекао је за Тајмс.
Фото: American Photo Archive/Alamy/Profimedia
Његови адвокати поднели су захтев за издавање налога за хабеас корпус 4. августа, убрзо након његовог хапшења, оспоравајући законитост његовог притвора.
У судском поднеску он тврди да је обављао „посвећен и херојски посао као службеник за спровођење закона Сједињених Држава“, пренео је Си-Би-Ес њуз.
Влада је одговорила на захтев, међутим, документи су под ознаком тајности.
Употреба савезних захтева за хабеас корпус нагло је порасла током Трамповог другог мандата док имиграциони адвокати све више оспоравају законитост притвора ICE-а пред савезним судом.
Према анализи ProPublica, имиграциони адвокати су поднели више од 71.000 захтева оспоравајући притвор својих клијената од јануара 2025. године - више него што их је поднето током претходних три председничке администрације заједно, укључујући Трампову прву.
- Блерим представља најбоље од имиграционе заједнице и оптимистичан сам да ће његова права бити доказана на савезном суду - изјавио је његов адвокат за Њузвик.
Иначе, Скоро је само два дана пре привођења био у стрељни где је као мету користио фотографију бившег председника СР Југославије Слободана Милошевића. Он се похвалио својом "метом" на Фејсбуку.
БОНУС ВИДЕО:
