Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Portparol ICE-a potvrdio je za NJuzvik da je uhapšen 3. avgusta u NJuarku u NJu DŽerziju i da ostaje „u pritvoru ICE-a do deportacije iz Sjedinjenih Američkih Država“.
- Radio sam za CIA-u i radio sve ove stvari za ovu naciju, a sada sam ovde - izjavio je Skoro za britanski list Tajms iz pritvorskog centra ICE-a. Dodao je da je pritvoren tokom imigracionog termina.
- Otišao sam u kancelariju na zakazani termin, predao im radnu dozvolu i vozačku dozvolu i odjednom su mi stavili lisice na ruke. To nema nikakvog smisla.
NJegov advokat Rene Katavala govorila je za NJuzvik.
- Ono što ICE radi je okrutna tragedija na mnogo nivoa. Naša vlada ne bi trebalo da okreće leđa lojalnom, profesionalnom, izuzetno marljivom službeniku za sprovođenje zakona sa posebnim veštinama. Jasno je da je Blerimov apel samo jedan deo državnog sumnjivog cilja da ispuni kvotu za hapšenje imigranata - rekla je ona.
Pročitajte još
NJegov pravni tim tvrdi da je pomogao američkim nacionalnim bezbednosnim interesima i da ranija imigraciona odluka zahteva dozvolu sudije pre deportacije, dok imigracione vlasti navode da slučaj proističe iz dugogodišnjih pravnih problema u vezi sa njegovim imigracionim statusom.
Podsetimo, američki predednik Donald Tramp nedavno je obećao da će pokrenuti najveću operaciju masovne deportacije u istoriji SAD. Napori administracije za sprovođenje zakona doveli su do pritvaranja imigranata sa različitim pravnim statusima, uključujući i neke nosioce važećih zelenih karti i viza, što je izazvalo pravne izazove i kritike od strane zastupnika imigranata.
NJuzvik je i ranije izveštavao o desetinama slučajeva koji uključuju ljude koji su pritvoreni nakon što su prisustvovali terminima u kancelarijama ICE-a, uključujući posete radi obnavljanja papirologije ili završetka intervjua povezanih sa imigracijom. Zvaničnici administracije izjavili su da su napori za sprovođenje zakona neophodni za poštovanje imigracionih zakona, tvrdeći da ih prethodne administracije nisu pravilno sprovodile.
NJuzvik je popunio formular za kontakt sa CIA-om i kontaktirao pravni tim ispitanika putem imejla u subotu.
Ko je Blerim Skoro?
Skoro je rođen u bivšoj Jugoslaviji, na teritoriji Srbije i autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, i živi na Staten Ajlendu u NJujorku sa svojom američkom suprugom, radeći kao taksista, prema navodima Si-Bi-Es njuza. Ima troje dece. Prvi put je došao u SAD 1994. godine tražeći azil nakon što je napustio Jugoslovensku armiju (JNA), preneo je Tajms.
NJegove veze sa američkom vladom datiraju duže od dve decenije kada je sudski slučaj doveo do njegove saradnje sa saveznim vlastima i kasnijeg rada sa CIA-om.
Uhapšen je 2000. godine po saveznim optužbama za drogu. Prema sudskom spisu koji je NJuzvik pregledao, naloženo mu je pritvaranje zbog kršenja člana 21 USC 952, zbog „svesnog i namernog“ zavereničkog uvoza heroina u Sjedinjene Države.
NJujork tajms je objavio da je „prevezao najmanje 14 kilograma heroina i kokaina i oprao oko 670.000 dolara od prihoda od droge“.
Tužioci su preporučili blažu kaznu za njega i naveli da je pružio obaveštajne podatke o gradskim dilerima droge. Sudski dokumenti iz 2002. godine navode da je „skoro odmah počeo da sarađuje sa vladom". Dalje se ističe kako je "njegova pomoć rezultirala hapšenjem i procesuiranjem nekoliko osoba uključenih u međunarodnu organizaciju za trgovinu drogom.“
Foto: Jutjub printskrin/Shawn Ryan Show
Portparol ICE-a rekao je za NJuzvik da je nakon njegove presude „ICE podneo zahtev za zadržavanje Skora dok je služio kaznu u saveznom zatvoru u Alenvudu u Pensilvaniji.“
Osuđen je na sedam godina, a ubrzo početkom njegovog mandata regrutovale su ga američke agencije nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. godine. Dok je bio u saveznom zatvoru, kaže da je pružio FBI-ju informacije o drugim cimerima iz ćelije, navodnim teroristima i džihad mrežama.
Foto: Jutjub printskrin/Shawn Ryan Show
On kaže da mu je nakon perioda provedenog kao informator obećani američki papiri, napisavši u sudskom podnesku koji je NJuzvik pregledao da „Vlada Sjedinjenih Država nije ispoštovala svoje obaveze i dala mi imigracionu olakšicu koja mi je obećana: zakoniti status u Sjedinjenim Državama sa mojom suprugom rođenom u SAD i troje dece.“
Godine 2007. deportovan je na Kosovo i Metohiju, ali je nastavio da radi za američke agencije dok je putovao širom regiona u raznim operacijama.
- Imigracioni sudija naredio je da se Skoro ukloni iz Sjedinjenih Država 16. jula 2007. godine i on je naknadno uklonjen. On je ilegalno ponovo ušao u SAD u nepoznato vreme i na nepoznatoj lokaciji - što predstavlja teško krivično delo - rekao je portparol ICE-a za NJuzvik. Godine 2014. prešao je američko-kanadsku granicu kako bi se pridružio svojoj porodici, preneo je Si-Bi-Es njuz.
Uhapsili su ga 2016. godine imigracioni agenti nakon što je koristio popusnu metro karticu svoje ćerke u njujorškom metrou, što je dovelo do šest meseci ležanja u saveznom pritvoru i dugotrajne imigracione bitke, objavio je NJujork tajms.
Godine 2022. odobreno mu je odlaganje proterivanja zbog opasnosti i rizika po njega ako se vrati na takozvano Kosovo u skladu sa Konvencijom protiv torture. Ova odluka znači da može biti poslat u treću zemlju, ali ne i na Kosovo i Metohiju.
- Ne verujemo da može biti bezbedno deportovan u bilo koju treću zemlju s obzirom na njegov rad na infiltraciji u globalne terorističke mreže - izjavio je Katavala za NJuzvik.
Portparol ICE-a je rekao za NJuzvik da je „imigracioni sudija u NJujorku utvrdio da on nema pravo da ostaje u zemlji i ponovo naredio proterivanje Skora.“
Foto: Depositphotos
Rad sa američkim obaveštajnim agencijama
Skoro je radio za američke obaveštajne agencije, uključujući CIA-u, FBI i Agenciju za borbu protiv droge SAD (DEA) „tokom perioda od skoro decenije“, kaže on u sudskim podnescima koje je NJuzvik pregledao.
NJegov advokat je rekao za NJuzvik da je radio direktno za „CIA-u više od 3 godine i da je bio odgovoran za osude traženih terorista, kao što je Betim Kaziju.“
Foto: Jutjub printskrin/Shawn Ryan Show
NJegov posao ga je odveo širom Bliskog istoka i Balkana, gde je služio kao informator i, u jednom trenutku, navodno se infiltrirao u kampove za obuku Al Kaide u Pakistanu.
Rekao je da su obaveštajni podaci koje je pružio pomogli u ometanju napora Al Kaide da snabdeva oružjem džihadestičke grupe, otkrivanju finansijskih mreža i sprečavanju planiranih napada povezanih sa ISIS-om.
Foto: Jutjub printskrin/Shawn Ryan Show
Nakon što je napustio SAD, kaže da je proveo dve godine radeći tajno za CIA-u od 2007. do 2009. godine, pokušavajući da se infiltrira u mreže Al Kaide i ISIS-a, prema navodima Si-Bi-Es njuza. Snimak koji ga prikazuje zajedno sa naoružanim militantima kasnije je prikazan u dokumentarnom filmu iz 2024. godine Slučajni špijun (The Accidental Spy).
Pritvor i sudski podnesci
Pritvoren je na biometrijskom terminu 3. avgusta, „u vezi sa zahtevom za dokument o radnom dozvoljenju“, izjavio je njegov advokat, dodajući:
- Nije čak morao ni da se javi za taj termin.
- Nikada nisam mislio da će me tako izdati - izjavio je Skoro o američkoj vladi u telefonskom razgovoru sa Si-Bi-Es njuzom iz pritvora. Nalazi se u pritvorskom centru Elizabet u NJu DŽerziju.
- Kakvu poruku ovo šalje ljudima koji razmišljaju o radu sa CIA-om? To pokazuje da nećete biti zaštićeni; neće se voditi računa o vama niti će vam biti pruženo sigurno utočište. Bio sam izneveren - rekao je za Tajms.
Foto: American Photo Archive/Alamy/Profimedia
NJegovi advokati podneli su zahtev za izdavanje naloga za habeas korpus 4. avgusta, ubrzo nakon njegovog hapšenja, osporavajući zakonitost njegovog pritvora.
U sudskom podnesku on tvrdi da je obavljao „posvećen i herojski posao kao službenik za sprovođenje zakona Sjedinjenih Država“, preneo je Si-Bi-Es njuz.
Vlada je odgovorila na zahtev, međutim, dokumenti su pod oznakom tajnosti.
Upotreba saveznih zahteva za habeas korpus naglo je porasla tokom Trampovog drugog mandata dok imigracioni advokati sve više osporavaju zakonitost pritvora ICE-a pred saveznim sudom.
Prema analizi ProPublica, imigracioni advokati su podneli više od 71.000 zahteva osporavajući pritvor svojih klijenata od januara 2025. godine - više nego što ih je podneto tokom prethodnih tri predsedničke administracije zajedno, uključujući Trampovu prvu.
- Blerim predstavlja najbolje od imigracione zajednice i optimističan sam da će njegova prava biti dokazana na saveznom sudu - izjavio je njegov advokat za NJuzvik.
Inače, Skoro je samo dva dana pre privođenja bio u streljni gde je kao metu koristio fotografiju bivšeg predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića. On se pohvalio svojom "metom" na Fejsbuku.
BONUS VIDEO:
