Аутобус висио над литицом, Иван умало СТРАДАО на Госпијину

Српска православна црква и верници данас, 28. августа, обележавају Успење Пресвете Богородице – Велику Госпојину, један од великих богородичних празника. За глумца Ивана Босиљчића, међутим, овај датум има посебно, дубоко лично значење. Он Велику Госпојину годинама доживљава као свој други рођендан, јер је управо на овај празник преживео несрећу која је могла да се заврши трагично.

Босиљчић, који приватни живот углавном држи далеко од очију јавности, више пута је говорио о вери и догађају из младости који је променио начин на који посматра живот.

Фото: АТА имагес/А. Ахел

 

Све се догодило 1997. године, непосредно пре него што је започео студије глуме.

Тог лета Народно позориште у Ужицу ангажовало га је као статиста у представи која се играла на Старом граду. До места извођења водио је тежак, кривудав пут, а након представе глумци и млади статисти кренули су назад малим аутобусом.

- Академију сам уписао 1997. године. Тог лета, док сам се спремао да идем у Нови Сад, Народно позориште у Ужицу ме је ангажовало да статирам у једној представи. Играли смо је на врху старог града до којег се, зна свако ко је тамо био, тешко стиже - присетио се Босиљчић.

Повратак који је требало да буде сасвим обичан претворио се у тренутке које глумац ни деценијама касније није заборавио.

- То вече наш мали аутобус је полетео у провалију. На неки чудесан начин, баш као у филмовима, аутобус се задржао на ивици литице, испод које је текла река. Ипак, за разлику од филма, где се у тим моментима чује цика и вриска, код нас је био тајац. Клатили смо се као на клацкалици, док су се пред нама смењивале слике река-град-небо, па изнова - испричао је.

Фото: АТА имагес/М.П.

 

Док је возило висило на ивици литице, сваки покрет могао је да буде пресудан. Босиљчић је касније говорио да је, упркос драматичној ситуацији, у аутобусу владала готово потпуна тишина.

- Сећам се како се буквално клатио по осовини. Сви који смо били унутра гледали смо реку, град, небо - небо, град, реку и шта је необично, за разлику од филмске атмосфере где је увек нека цика и вриска, ту је била потпуна тишина. Сећам се да смо сви ушли кроз возачева врата, јер су задња била блокирана и возач се само окренуо и рекао 'ја ћу изаћи последњи'. То је био знак да сви треба да лагано пређемо и да изађемо некако кроз та предња врата, да доскочимо до земље да се извучемо и то је био један подухват где је свако показао свој карактер - испричао је Иван.

Сви су успели да се извуку.

Тек када је стигао кући, Иван је сазнао који је датум.

Сазнање да се све догодило управо на Велику Госпојину оставило је снажан траг на њега.

Фото: Антонио Ахел/АТА имагес

 

- Касније, када сам стигао кући, сазнао сам да је Велика Госпојина. Од тада тај празник уважавам као други рођендан - открио је Босиљчић.

У другом разговору овај тренутак описао је још личније.

- Дошао сам кући и у црквеном календару видео да је богородичан празник, да је празник Велике Госпојине коју од тада уважавам као свој други рођендан - рекао је и додао:

- То је била божја интервенција, да смо преживели и да није било жртава - рекао је глумац који се после тог дана први пут причестио, исповедио и постао хришћанин који је ушао у православну праксу.

(Курир)

БОНУС ВИДЕО: