Užas na Gospojinu: Bus visio iznad litice,Ivan umalo stradao

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas, 28. avgusta, obeležavaju Uspenje Presvete Bogorodice &ndash; Veliku Gospojinu, jedan od velikih bogorodičnih praznika. Za glumca Ivana Bosiljčića, međutim, ovaj datum ima posebno, duboko lično značenje. On Veliku Gospojinu godinama doživljava kao svoj drugi rođendan, jer je upravo na ovaj praznik preživeo nesreću koja je mogla da se završi tragično.Bosiljčić, koji privatni život uglavnom drži daleko od očiju javnosti, više puta je govorio o veri i događaju iz mladosti koji je promenio način na koji posmatra život.Foto: ATA images/A. AhelSve se dogodilo 1997. godine, neposredno pre nego što je započeo studije glume.Tog leta Narodno pozorište u Užicu angažovalo ga je kao statista u predstavi koja se igrala na Starom gradu. Do mesta izvođenja vodio je težak, krivudav put, a nakon predstave glumci i mladi statisti krenuli su nazad malim autobusom.- Akademiju sam upisao 1997. godine. Tog leta, dok sam se spremao da idem u Novi Sad, Narodno pozorište u Užicu me je angažovalo da statiram u jednoj predstavi. Igrali smo je na vrhu starog grada do kojeg se, zna svako ko je tamo bio, teško stiže -prisetio se Bosiljčić.Povratak koji je trebalo da bude sasvim običan pretvorio se u trenutke koje glumac ni decenijama kasnije nije zaboravio.- To veče naš mali autobus je poleteo u provaliju. Na neki čudesan način, baš kao u filmovima, autobus se zadržao na ivici litice, ispod koje je tekla reka. Ipak, za razliku od filma, gde se u tim momentima čuje cika i vriska, kod nas je bio tajac. Klatili smo se kao na klackalici, dok su se pred nama smenjivale slike reka-grad-nebo, pa iznova -ispričao je.Foto: ATA images/M.P.Dok je vozilo visilo na ivici litice, svaki pokret mogao je da bude presudan. Bosiljčić je kasnije govorio da je, uprkos dramatičnoj situaciji, u autobusu vladala gotovo potpuna tišina.- Sećam se kako se bukvalno klatio po osovini. Svi koji smo bili unutra gledali smo reku, grad, nebo - nebo, grad, reku i šta je neobično, za razliku od filmske atmosfere gde je uvek neka cika i vriska, tu je bila potpuna tišina. Sećam se da smo svi ušli kroz vozačeva vrata, jer su zadnja bila blokirana i vozač se samo okrenuo i rekao &#39;ja ću izaći poslednji&#39;. To je bio znak da svi treba da lagano pređemo i da izađemo nekako kroz ta prednja vrata, da doskočimo do zemlje da se izvučemo i to je bio jedan poduhvat gde je svako pokazao svoj karakter -ispričao je Ivan.Svi su uspeli da se izvuku.Tek kada je stigao kući, Ivan je saznao koji je datum.Saznanje da se sve dogodilo upravo na Veliku Gospojinu ostavilo je snažan trag na njega.Foto: Antonio Ahel/ATA images-Kasnije, kada sam stigao kući, saznao sam da je Velika Gospojina. Od tada taj praznik uvažavam kao drugi rođendan -otkrio je Bosiljčić.U drugom razgovoru ovaj trenutak opisao je još ličnije.- Došao sam kući i u crkvenom kalendaru video da je bogorodičan praznik, da je praznik Velike Gospojine koju od tada uvažavam kao svoj drugi rođendan -rekao je i dodao:- To je bila božja intervencija, da smo preživeli i da nije bilo žrtava - rekao je glumac koji se posle tog dana prvi put pričestio, ispovedio i postao hrišćanin koji je ušao u pravoslavnu praksu.(Kurir)BONUS VIDEO:

Užas na Gospojinu: Bus visio iznad litice,Ivan umalo stradao

Ваш коментар

Нема коментара