Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Научници америчке свемирске агенције НАСА и Универзитета у Копенхагену испитали су гастроинтестиналне проблеме астронаута у свемиру како би пронашли потенцијалне узроке њихових стомачних тегоба.
Људи су еволуирали на Земљи, где је гравитација солидних и удобних 1Г. Када смо први пут почели да истражујемо лансирање ракета и напуштање Земље ради истраживања свемира, није се баш знало да ли ће се све наше биолошке активности наставити нормално без помоћи гравитације.
Срећом, ово је убрзо разјашњено уз помоћ неколико туба месне пасте, тубе чоколадне пасте и мало соса од јабука.
- Пре него што је храна први пут конзумирана у свемирском окружењу, неки су претпостављали да би највећи изазов у обезбеђивању хране у свемиру могао бити тај што човек не би могао да гута, па самим тим не би могао ни да једе у бестежинском стању – наводи се у једном документу НАСА:
- Ово је брзо оповргао совјетски космонаут Герман Титов, који је у августу 1961. постао први човек који је конзумирао храну у свемиру. Амерички астронаут Џон Глен га је убрзо пратио када је, као први Американац који је јео у свемиру, конзумирао сос од јабука током треће мисије Меркур са људском посадом у фебруару 1962.
Прочитајте још
Фото: Depositphotos/Merlinus74
Људи могу да једу у свемиру. До сада су чак правили и роштиљ у орбити. Први делови процеса исхране заправо су релативно неометени недостатком гравитације, јер мишићи у једњаку лепо гурају храну доле у желудац.
Али када храна стигне до желуца, ствари постају мало хаотичне без довољно гравитације да помогне.
Велика нужда у свемиру
- У окружењу микрогравитације у свемиру, течности у телу теже да се померају и прераспоређују нагоре - објашњава НАСА. - Садржај желуца слободно лебди, док су црева мање збијена. Тело се у потпуности ослања на перисталтику како би покретало храну кроз дигестивни тракт без помоћи гравитације.
Један од резултата је то што астронаути доживљавају „влажно подригивање“ јер је храни потребно више времена да се слегне и више времена да прође кроз астронаута у поређењу са боравком на Земљи.
У новој студији, истраживачи су испитали промене у варењу, анализирајући узорке крви прикупљене од 52 астронаута. Тим је открио да су се кључне гастроинтестиналне промене десиле убрзо након што су астронаути ушли у окружење микрогравитације.
- У узорцима крви астронаута видимо промене које указују на то да цревне бактерије почињу да ферментишу протеине у већој мери него обично већ у року од неколико недеља након доласка астронаута у свемир, а ова промена се наставља све док се не врате на Земљу - објаснила је у саопштењу Ђорђа Ла Барбера, ванредна професорка на Одељењу за исхрану, вежбање и спорт Универзитета у Копенхагену.
Фото: Spaceman/Alamy/Profimedia
На Земљи, цревне бактерије такође могу почети да ферментишу протеине када се потроше влакна у исхрани. У свемиру се, међутим, чини да је то чешћа појава.
- Недостатак гравитације у свемиру вероватно узрокује да се храна спорије креће кроз црева, а то се поклапа са чињеницом да видимо знаке повећане ферментације протеина – рекао је Хенрик Роагер, такође професор на Одељењу за исхрану, вежбање и спорт Универзитета у Копенхагену, и додао:
- Ово такође може помоћи у објашњењу затвора код астронаута.
Дуготрајни проблеми
Затвор током свемирског лета може бити непријатан, али више забрињавају потенцијални дугорочни здравствени проблеми повезани са ферментацијом протеина, укључујући утицај на концентрацију, расположење и потенцијално оштећење бубрега. То би могло да изазове проблеме на дужим свемирским летовима, на пример, ако бисмо покушали да спустимо људе на Марс.
На таквим мисијама могу бити неопходне додатне мере предострожности како би сви остали здрави и без затвора.
- Наши налази могу указати на потенцијалне интервенције – било директно кроз повећање дијеталних влакана, суплементацију пребиотицима или друге врсте третмана који подстичу перисталтику и смањују време проласка хране кроз црева - додао је Роагер. - То би помогло у смањењу ферментације протеина и на тај начин обезбедило здраво окружење у цревима и избегло негативне здравствене последице.
Поред тога што помаже астронаутима који се упућују ка другим небеским телима или орбиталној свемирској станици, истраживање би потенцијално могло да помогне и пацијентима који су везани за кревет, чији проблеми такође могу бити погоршани ферментацијом протеина, наводи тим.
Студија је објављена у журналу Nature Co, преноси Телеграф.
БОНУС ВИДЕО:
