"Више Бизмарка, мање Хитлера": План АфД-а за Немачку

Крајње десничарска Алтернатива за Немачку (АфД) убедљиво води у анкетама у источној покрајини Саксонија-Анхалтуочи покрајинских избора 6. септембра.

У свом програму АфД немачку културу сећања описује као "комплекс кривице". Та тврдња изазива дубоке поделе у земљи у којој се суочавање са нацистичким злочинима деценијама сматра моралним темељем немачког друштва.

Фото: BODE / imago stock&people / Profimedia

На предизборном скупу у граду Кверфурту, 70-годишњи Герд причврстио је малу, похабану немачку заставу за ручке свог електричног скутера. Историја се не може "избрисати", каже овај присталица АфД-а, али "Други светски рат више нема никакве везе са нама".

Герд сматра да је важно гледати у будућност, али и подсећати на период пре нацизма, када су немачке земље биле познате као земље "песника и мислилаца".

Ако освоји власт, АфД жели да промени начин на који се немачка историја предаје у Саксонији-Анхалту. Странка је такође обећала да ће немачка застава бити истицана сваког радног дана у државним школама и да ће боље чувати споменике немачким војницима погинулим у ратовима.

 

 

Друге странке одбијају коалицију са АфД-ом, који је у више покрајина, укључујући Саксонију-Анхалт од 2023. године, означен као екстремно десничарска странка.

Обавештајна служба за унутрашњу безбедност утврдила је да је покрајински огранак странке антидемократски и прожет "расистичком идеологијом". АфД такве оцене углавном одбацује као политички мотивисане нападе.

Странка жели да освоји довољно гласова за парламентарну већину у Саксонији-Анхалту, што би представљало преседан у немачкој политици. Анкете показују да је то могуће, али никако извесно.

Уколико би АфД остварио такав резултат, преузео би контролу над областима попут културе, полиције и образовања. Странка предлаже промену наставног програма историје, уз већи нагласак на век који је претходио катастрофалним сукобима Првог и Другог светског рата.

 

 

Ханс-Томас Тилшнајдер, који је осмислио програм, рекао је да би се "наравно" и даље учило о националсоцијализму, "али нешто мање". На програму немачког јавног сервиса АРД прошле године сажео је приступ речима: "Више Бизмарка, мање Хитлера", мислећи на Ота фон Бизмарка, кључну личност у уједињењу Немачке 1871. године.

Истакнути чланови АфД-а раније су били оптуживани да покушавају да умање значај најмрачнијег поглавља немачке историје како би привукли екстремније бираче.

Бивши копредседник странке Александер Гауланд је 2018. нацистичку еру упоредио са "мрљом птичјег измета", док је Бјерн Хеке, лидер странке у Тирингији, годину раније берлински споменик посвећен Холокаусту назвао "спомеником срама".

У Саксонији-Анхалту, Улрих Зигмунд, који би могао да постане први покрајински премијер из редова АфД-а, брани патриотску агенду странке. За ББЦ је рекао да је понос због сопствене земље "најнормалнија ствар на свету".

- Желимо то да вратимо - рекао је.

- Имамо разнолику историју дугу стотинама година и желимо да је учимо у целости, са свим успонима и падовима, али са поносом и позитивним погледом.

Зигмунд (35), постао је звезда АфД-а захваљујући енергичној кампањи и вештом коришћењу друштвених мрежа. У Кверфурту су људи сатима чекали на фотографију или руковање с њим, док је потписивао примерке новина "Шпигл" са насловницом на којој је проглашен за "Најопаснијег човека Немачке".

Немачки медији наводе да бивши чланови забрањене неонацистичке омладинске групе имају утицајне улоге у његовом политичком окружењу.

АфД упорно одбацује оптужбе за екстремизам и поређења са националсоцијализмом. Године 2024. обновљени су позиви да се странка забрани након што је откривено да су истакнути чланови, међу њима и Зигмунд, присуствовали скупу на којем је био и крајње десничарски аустријски активиста Мартин Зелнер.

Зелнер има неонацистичку прошлост, коју је касније описао као младалачку заблуду. Данас заговара концепт "ремиграције", израз који се често тумачи као масовна депортација или присилно уклањање људи мигрантског порекла.

АфД тврди да би његова политика "ремиграције" била спровођена у складу са законом и усмерена, на пример, на криминалце и особе које илегално бораве у Немачкој.

Критичари АфД-а сматрају да планови странке за Саксонију-Анхалт подсећају на методе нацистичког режима, посебно због обећања да ће бити смањена финансијска подршка за "антинемачку" уметност.

Нацисти су чврсто контролисали све области немачког културног живота, а 1937. организовали су чувену изложбу "Изопачена уметност", на којој су приказивана дела која су сматрали неприхватљивим.

- Како неко може да каже да нешто није довољно немачко? И шта то уопште значи? - пита Франк Мартин Видмајер, директор позоришта у Ајзлебену.

Попут већине немачких позоришта, и његово се у великој мери ослања на државна средства. Он планове АфД-а сматра нејасним, али претећим.

- Ово је играње нацистичком пропагандом. Претња људима, претња институцијама - каже он.

АфД одговара да, иако закон штити уметничку слободу, новац пореских обвезника првенствено треба усмеравати на уметност која доприноси изградњи немачког идентитета.

Све је то део онога што АфД назива "патриотским заокретом", који би требало да помогне у "обнављању" самопоуздања земље.

Тврдња да је немачка култура сећања - Еринерунгскултур - створила штетну кризу идентитета није нова.

Међутим, популарност АфД-а поново је оживела ову расправу, јер странка води не само у Саксонији-Анхалту већ и на националном нивоу, иако је њена предност на савезном нивоу мања. Видмајер одбацује идеју да Еринерунгскултур представља "комплекс кривице".

- Не морате да осећате кривицу - каже он, "посебно када је реч о генерацијама рођеним након Другог светског рата."

- Али морате да се суочите са свим тим како се то никада више не би поновило. То је део нашег ДНК-а у Немачкој.

Избори у Саксонији-Анхалту могли би да представљају прекретницу за Немачку. Формирање владе АфД-а било би први пут у послератној историји да једна крајње десничарска странка преузме значајну политичку власт у Немачкој.

То би уједно био и први прави тест патриотске агенде АфД-а, за коју критичари тврде да иза ње стоји опасан историјски ревизионизам.

(BBC)

БОНУС ВИДЕО