У тренутку напада одвијале су се свечаности за први дан школске године па се у згради налазило око 1.300 деце, родитеља и наставника. Неколико људи успело је да побегне али терористи, чеченског и арапског порекла, затворили су већину у спортској дворани, а потом су и минирали зграду.
Тридесетак терориста у школу су упали маскирани и опремљени експлозивним прслуцима. Захтевали су повлачење руске војске из Чеченије претећи да ће, не повуку ли се руске трупе, бомбаши-самоубице активирати експлозив. Током дана могли су се чути спорадични пуцњеви и експлозије.
Следећи дан неколико је талаца пуштено, а откривено је како се у близини школе налазе тела убијених у првим тренуцима препада. Таоце су држали у језивим условима, све док трећег дана безбедносне снаге нису започеле акцију ослобађања. Наиме, 3. септембра 2004. договорено је одношење тела погинулих која су лежала у предворју школе.
Цели свет је у шоку и стрепњи пратио талачку ситуацију. Бројни експерти подсетили су на стравичне догађаје из московског позоришта Дубровка из јесени 2002. године. Позориште је заузело педесетак милитаната, а Руси су, како би их натерали на излазак, упумпавали хемијски агенс у вентилацију зграде. Умрло је тридесетак терориста, као и 130 од 1.000 талаца. Већина их је преминула јер нису на време добили медицинску помоћ након што су били изложени гасу. Многи су страховали да службе задужене за борбу против тероризма од тада нису напредовале у тактици и да би и у овој драми могло доћи до бројних људских жртава.
Фото: YURI KADOBNOV/AFP/Profimedia
У тренутку доласка амбулантних кола, у школи се зачула експлозија, након чега је неколико талаца покушало да побегне. Терористи су запуцали на њих, а неколико бомбаша самоубица активирало је експлозив у прслуцима. Специјалне снаге потпуно неприпремљене ушле су у ватрени окршај јер никакав напад није био планиран. Убрзо су специјалци ушли у школу и ватрени окршај се наставио.
Прочитајте још
Експлозије у спортској дворани узроковале су урушавање крова и пожар, те је касније много погинулих пронађено тамо. Неколико сати након напада још увек су се могли чути пуцњеви и експлозије.
Крајем дана терористи су ликвидирани и већина рањених збринута је у болницама. На крају је било убијено 334 цивила, од тога 186 деце и 700 рањених. Губици безбедносних снага били су 10 погинулих специјалаца, а број убијених терориста био је 32, док је један ухапшен.
Неколико година потом 409 што преживелих, што чланова породице страдалих пред Европским судом за људска права покренуло је поступак у којем су тврдили да тадашње вођодство Русије није направило довољно у спречавању терористичког напада, да су игнорисали информације обавештајних агенција да се тако нешто спрема, као и да су на крају акцију ослобађања провели уз прекомерну употребу силе, што је довело до више цивилних жртава него што би их иначе страдало у таквој акцији.
Фото: DENIS SINYAKOV/AFP/Profimedia
Они као једног од одговорних директно оптужују и руског председника Владимира Путина, објавио је својевремено Експрес. Суд је пресудио да су руске власти криве због великих превида, као и због неадекватне реакције на информације руских обавештајних служби да се терористички напад спрема и у припреми операције ослобађања. Европски суд за људска права одредио је да Руска Федерација треба да плати три милиона евра одштете породицама страдалих. Кремљ је одмах по изрицању пресуде одбацио своју одговорност.
- Не можемо да се сложимо са таквим закључком у земљи која је већ пуно пута бивала жртва терористичких напада. Нажалост, листа таквих земаља све је дужа, те и даље расте, па су и овакви закључци потпуно неприхватљиви - објавио је тада портпарол Кремља Дмитриј Песков.
Адвокат групе Мајке Беслана, Сергеј Књазкин, казао је да његови клијенти нису задовољни одштетом јер се „смрт деце не може мерити у таквим бројевима“.
Иначе, Путинови сарадници истичу да, иако о њему кружи слика безосећајног човека, у реалности и није баш тако. Најближе колеге то су схватиле после трагедије у Беслану у Северној Осетији, где је после тродневне талачке кризе, изазване нападом чеченских терориста 1. септембра 2004. на локалну школу, убијено 314 талаца, од којих су 186 била деца.
Vyacheslav Prokofyev / Sputnik / Profimedia
На вест о крвопролићу јако се узнемирио, потом и расплакао, дуго су га смиривали, а пре него што је током ноћи отпутовао у Беслан, свратио је у цркву, помолио се и запалио свећу за погинуле. У локалној болници је посетио повређене, а потом се срео са руководством републике, посетио школу бр. 1 те се по повратку у Кремљ обратио нацији.
Затим је отишао у цркву, где је остао готово два дана молећи се.
У филму "Председник", који је на 15. годишњицу прве Путинове инаугурације емитовала државна РТР телевизија, руски председник је признао да му је један од најтежих момената у каријери, али и у животу, напад на Беслан.
Путин је и током 2024. године допутовао у Беслан, где је посетио меморијал „Град анђела“, настао у знак сећања на погинуле у терористичком нападу 1-3. септембра 2004. године, у коме су убијене 333 особе, укључујући 186 деце. Том приликом је положио цвеће на "Дрво туге".
Како наводе његове колеге, он је по природи далеко осетљивији, а тешке тренутке, поготово оне с трагичним епилогом, емоционално врло снажно проживљава.