Дрон је 9. августа пронађен на писти, у близини авиона украјинске компаније Антонов Аирлинес, након чега је саобраћај у овој ваздушној луци био привремено обустављен. Немачка је у уторак, 1. септембра, Русију означила одговорном за инцидент.

Шефица европске дипломатије Каја Калас оценила је да напад има „обележја терористичког чина који подпире држава“, док је француски председник Емануел Макрон говорио о руском „хибридном рату“ против Европљана. Због инцидента је Немачка најавила и нове санкције против Русије.

Аеродром Лајпциг-Хале налази се у Саксонији, нешто више од 200 километара од пољске границе. Реч је о једном од најважнијих европских чворишта за ваздушни теретни промет. У Лајпцигу се налази и европски дистрибутивни центар ДХЛ Експреса, а кроз овај аеродром је током 2025. године прошло око 1,4 милиона тона терета. Ипак, њен је значај последњих година далеко надмашио комерцијални транспорт.

Лајпциг-Хале постао је важна тачка за допрему војне помоћи Украјини.

- Велик део војне подршке Украјини пролази управо кроз аеродром Лајпциг - упозорио је стручњак за безбедност Петер Нојман, професор на Кингс Колеџу у Лондону. 

Фото: Vasily Krestyaninov/SOPA Images/Shutterstock Editorial/Profimedia

 

Аеродром је последњих година постао и једна од база украјинске компаније Антонов Аирлинес, познате по транспорту изузетно великих и тешких терета. Након почетка рата у Украјини 2022. године компанија је део својих ваздухоплова преместила у Лајпциг како би их заштитила од могућег уништења. Према ранијим извештајима, тамо је завршило пет њених великих транспортних авиона Антонов Ан-124. У Лајпцигу се притом гради и нови велики хангар, што би додатно могло повећати капацитете за ваздушни транспорт.

Стратешка важност Лајпцига није повезана само с Украјином. Ова ваздушна лука већ деценијама има важну улогу у логистици НАТО-а и немачких оружаних снага. Током рата у Авганистану користила се за премештање америчких војника, док је немачка војска преко ње транспортовала војну опрему. Од 2006. године Лајпциг-Хале оперативно је средиште програма САЛИС (Strategic Airlift International Solution), који омогућује групи држава, међу којима су Немачка и Француска, коришћење великих транспортних авиона Антонов Ан-124.

Програм је у појединим ситуацијама коришћен и за хуманитарне операције. Током пандемије коронавируса, на пример, авиони су преко Лајпцига превозили медицинску опрему. Ипак након почетка руске инвазије на Украјину важност аеродрома додатно је порасла.

- Што се тиче брзог допремања важне војне опреме, Лајпциг је средишња тачка за испоруке које долазе из Немачке или пролазе кроз Немачку - рекао је бивши пуковник Бундесвера Рлф Тил.

Фото: Michael Bihlmayer/imago stock&people/Profimedia

 

Зашто би Русија циљала управо Лајпциг

Стручњаци сматрају да стратешки положај аеродрома може објаснити зашто би он могао бити занимљива руским оперативцима.

- Русији би тренутно заиста могло бити у интересу да нападне украјинску логистику управо овде - оценио је Ханс-Јакоб Шиндлер, директор организације Counter Extremism Project.

Инцидент с експлозивним дроном притом није први сигурносни случај повезан са ваздушном луком Лајпциг-Хале. У јулу 2024. године пакет је изгорео у ДХЛ-овом центру пре него што је требало да буде укрцан у авион. Тада је шеф немачке унутрашње обавештајне службе отворено оптужио Москву да стоји иза инцидента.

Фото: Vladimir Smirnov/Zuma Press/Profimedia

 

Годину дана после, у септембру 2025. кинеска држављанка осуђена је у Немачкој због шпијунаже. Према оптужници, бившем сараднику члану крајње деснице прослеђивала је информације о летовима, терету и путницима. Међу подацима су биле и информације о превозу војне опреме, као и особама „повезанима с једном немачком одбрамбеном компанијом“.

С таквом анализом слаже се и немачки Фокус, који сматра да Русија циља баш на Немачку зато што је Берлин постао један од кључних европских политичких и војних ослонаца Украјини. Ипак, циљ Москве, према Фокусу, није нужно да изазове отворени рат с Немачком. Инцидент с дроном пре свега се тумачи као упозорење и психолошки притисак. Порука Берлину је да би наставак снажне подршке Украјини могао да има последице и на немачкој територији.

Тиме се истовремено жели изазвати нервоза међу грађанима и започети расправа о томе да ли Немачка иде предалеко у сукобу с Русијом.

Фото: Stanislav Krasilnikov/Sputnik/Profimedia

 

У ширем контексту, Лајпциг се уклапа у образац руског деловања који укључује саботаже, претње и покушаје застрашивања. Фокус подсећа и на случај планираног атентата на шефа Рајнметала, Армина Папергера, као и на раније операције руских агената у Немачкој. Берлин је због тога за Москву важна мета не само зато што помажу Украјину, него и зато што има снажну војну индустрију и све већу улогу у европској одбрани.

Истовремено, аутор наглашава да Москва очито пази да не пређе границу која би могла изазвати изравни сукоб с НАТО-ом. Зато се инцидент описује као „психолошка игра“ и тестирање немачке одлучности.

БОНУС ВИДЕО: