Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Руска обавештајна служба ФСБ прошле недеље увела је ограничења у два руска округа у Лењинградској области уз границу са Естонијом, Кингисепу и Сланцију, забранивши ноћно кретање и приступ деловима реке Нарве коју деле обе државе.
Овај потез Москве уследио је након што је Естонија најавила да ће потпуно затворити своју границу са Русијом ако Владимир Путин прогласи масовну мобилизацију како би надокнадио губитке у рату против Украјине, што би могло да подстакне нови талас масовног бекства Руса из земље.
Заузимање зграда и проглашење „Народне Републике Нарве“
Званичници широм балтичког региона већ дуже време упозоравају на упаде руских дронова, повреде ваздушног простора, саботаже и друге хибридне претње, а ISW процењује да би се на првој линији руског удара на НАТО могао наћи град Нарва, погранично место са већински руским становништвом.
Циљ таквог потеза био би тестирање Члана 5. Северноатлантског уговора о узајамној одбрани, према којем се напад на једну чланицу сматра нападом на цели савез. Стручњаци из овог вашингтонског института наглашавају да Русија тренутно не гомила војне снаге уз балтичке државе и да је руска инвазија на НАТО изузетно мало вероватна докле год је Владимир Путин војно везан за рат у Украјини.
Фото: Kristina Solovyova/Zuma Press/Profimedia
Ипак, ISW упозорава да би чак и ограничени сценарио „пред војне структуре НАТО-а ставио низ изричито компликованих изазова и одлука“.
Прочитајте још
Сузан Лилевали, главна директорка у одељењу за комуникације естонског министарства спољних послова, изјавила је за Њузвик да ISW с правом напомиње како је општи руски напад на чланицу НАТО-а мало вероватан и да је сценарио ограничене операције искључиво теоретски модел.
- Могуће сценарије не смемо да претварамо у чињенице - рекла је Лилевали.
- Ипак, ако буде постојао стварни разлог за веровање да је опасност од војног напада порасла, ми ћемо то јасно рећи - додала је естонска званичница.
Фото: Профимедиа
Дронови, домаћи агенти и блокада реакције САД-а
Према сценарију ISW-а, Русија би могла да искористи беспилотне летелице дугог домета, летелице вођене оптичким влакнима и радиоталасима са дометом до 65 километара иза границе, као и дронове-камиказе дугог домета за гађање положаја НАТО-а.
Када би проценили да је тренутак погодан, руски агенти који се већ налазе у Нарви заузели би кључне зграде, укључујући градске институције, прогласили „Народну Републику Нарва“ или "Нарвску Народну Републику" и јавно позвали Москву да их заштити.
Русија би у том случају могла да се укључи коришћењем унапред распоређених дронова и противваздушних јединица, али без формалног уласка своје копнене војске на естонску територију, осим ако Талин не одлучи да заоштри ситуацију. Руске дронове који би нападали естонске снаге безбедности у покушају ослобађања заузетих зграда подржавали би и проруски елементи у самој Нарви управљајући сопственим тактичким дроновима.
Нарва - град на граници светова
Град Нарва има преко 50.000 становника, који су углавном држављани Естоније и Русије, као и људи који немају држављанство од пада Совјетског Савеза. У западним медијима Нарва је означена као једно од најкритичнијих тачака НАТО-а, управо због близине Русије.
Владимир Путин 2022. године изнео је тврдњу како је Нарва историјски део Русије, чиме је додатно распламсао страхове у региону. Око половине становника Нарве има естонско држављанство, трећина руско држављанство, а приближно 7.000 људи нема своју државу.
Под совјетском влашћу, Нарву су претежно насељавали Руси. Тридесет пет година откако је Естонија постала независна, Нарва се и даље суочава са проблемима везаним за сопствени идентитет.
Као што је недавно писао Политикo, кључан страх лежи у могућности да Русија покуша да заузме источну Естонију под кринком заштите руске мањине. Такав би потез поставио НАТО пред ултиматум: одговорити војно и ризиковати глобални сукоб или се повући и тиме поништити веродостојност члан 5., који гарантује колективну одбрану чланица савеза.
Фото: Marko Mumm/AFP/Profimedia
Од почетка рата у Украјини 2022. године, Естонија је, као и друге две балтичке земље, Летонија и Литванија, ојачала своју одбрану.
Естонска војска је мала. Министарство одбране каже да, поред 2.000 војника из НАТО савезника, може да распореди нешто мање од 44.000 људи да бране земљу ако је потребно.
Упркос геополитичком значају Нарве, многи естонски званичници сматрају да НАТО савезници нису адекватно припремљени за потенцијални сукоб у овом региону.
Према анализи Политика, Нарва симболизује не само историјску поделу између Истока и Запада, већ и преломну тачку где би се судбина европског безбедносног поретка могла одлучити. Уз мешавину етничких напетости, историјских територијалних претензија и војних провокација, питање је колико је Запад заиста спреман да спречи ескалацију сукоба.
Подсетимо, руски борбени авион ушао је у марту у естонски ваздушни простор, што је био први такав инцидент ове године, потврдио је естонски министар спољних послова Маргус Цакна, јавља Ројтерс.
Према речима министра, повреда ваздушног простора догодила се у близини острва Вајндло у Финском заливу, дуж северне обале Естоније када је руски ловац Су-30 ушао је у естонски ваздушни простор и остао тамо око минут.
Тестирање савеза у тренутку европско-америчких неслагања
Институт за проучавање рата истиче да би несугласице између Сједињених Држава и европских савезника око одбране територије и ваздушног простора НАТО-а могле да успоре или потпуно спрече укључивање САД-а у сукоб, при чему би руски информациони и психолошки рат могао још дубље да забије клин између Вашингтона и Европе.
Међутим, такав би сценарио за самог Путина значио ризик од отвореног одговора НАТО-а, што би га присилило на тежак избор: директни сукоб са западним савезом или наставак рата у Украјини, додаје ISW.
Фото: Marko Mumm/AFP/Profimedia
Лилевали из естонског министарства спољних послова подсећа да су руске снаге и даље дубоко заглибљене у рату против Украјине и да доступни обавештајни подаци не дају повода за сумњу да Москва припрема отварање новог великог ратишта против НАТО-а.
- То не значи да потцењујемо дугорочну стратешку претњу: Русија остаје најозбиљнија и дугорочна претња европској безбедности, али морамо да останемо мирни, опрезни и спремни - нагласила је.
Додала је и како су савезници доказали спремност и способност реаговања рушењем дронова који су повредили ваздушни простор НАТО-а, што потврђује да свако кршење граница наилази на одлучан одговор.
Фото: Marko Mumm/AFP/Profimedia
Све подсећа на сценарио немачког професора о рату 2028.
Хипотетички модел ISW-а о Нарви није предвиђање догађаја, него сценарио којим се објашњава како би Москва могла да покрене малу војну операцију против НАТО-а и присили савез на доношење одлуке о томе хоће ли активирати Члан 5.
Овај модел подсећа на тезе из књиге „Ако Русија победи: Сценарио“, коју је објавио немачки политилог Карло Масала, професор међународне политике на Универзитету Бундесвера.
Фото: Viacheslav Chernobrovin/Panthermedia/Profimedia
Масала у својој књизи такође предвиђа да би операцији у Нарви, као и на естонском острву Хијума, претходила пропагандна кампања о наводном прогону грађана који говоре руски, што у потпуности опонаша реторику Кремља уочи напада на украјински Донбас 2014. године. Немачки стручњак такође предвиђа поделе унутар НАТО-а око покретања Члана 5. у условима слабијег америчког ангажмана.
Ипак, за разлику од модела ISW-а, Масала у својој књизи могући напад смешта у 2028. годину, након што рат у Украјини заврши у корист Москве, при чему би Кијев морао да преда 20 посто своје територије и одустане од чланства у НАТО-у уз слаба безбедносна јемства.
Масала је за Њузвик још у октобру 2025. изјавио како у Москви постоје утицајни кругови који више не верују у Члан 5. те би га радо искушали у пракси.
- Руси постају све несмотренији у тестирању снаге одвраћања НАТО савеза - рекао је тада Масала, додајући како Москва тиме пре свега жели да забије клин између европских земаља и НАТО-а.
БОНУС ВИДЕО:
