Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Ruska obaveštajna služba FSB prošle nedelje uvela je ograničenja u dva ruska okruga u Lenjingradskoj oblasti uz granicu sa Estonijom, Kingisepu i Slanciju, zabranivši noćno kretanje i pristup delovima reke Narve koju dele obe države.
Ovaj potez Moskve usledio je nakon što je Estonija najavila da će potpuno zatvoriti svoju granicu sa Rusijom ako Vladimir Putin proglasi masovnu mobilizaciju kako bi nadoknadio gubitke u ratu protiv Ukrajine, što bi moglo da podstakne novi talas masovnog bekstva Rusa iz zemlje.
Zauzimanje zgrada i proglašenje „Narodne Republike Narve“
Zvaničnici širom baltičkog regiona već duže vreme upozoravaju na upade ruskih dronova, povrede vazdušnog prostora, sabotaže i druge hibridne pretnje, a ISW procenjuje da bi se na prvoj liniji ruskog udara na NATO mogao naći grad Narva, pogranično mesto sa većinski ruskim stanovništvom.
Cilj takvog poteza bio bi testiranje Člana 5. Severnoatlantskog ugovora o uzajamnoj odbrani, prema kojem se napad na jednu članicu smatra napadom na celi savez. Stručnjaci iz ovog vašingtonskog instituta naglašavaju da Rusija trenutno ne gomila vojne snage uz baltičke države i da je ruska invazija na NATO izuzetno malo verovatna dokle god je Vladimir Putin vojno vezan za rat u Ukrajini.
Foto: Kristina Solovyova/Zuma Press/Profimedia
Ipak, ISW upozorava da bi čak i ograničeni scenario „pred vojne strukture NATO-a stavio niz izričito komplikovanih izazova i odluka“.
Pročitajte još
Suzan Lilevali, glavna direktorka u odeljenju za komunikacije estonskog ministarstva spoljnih poslova, izjavila je za NJuzvik da ISW s pravom napominje kako je opšti ruski napad na članicu NATO-a malo verovatan i da je scenario ograničene operacije isključivo teoretski model.
- Moguće scenarije ne smemo da pretvaramo u činjenice - rekla je Lilevali.
- Ipak, ako bude postojao stvarni razlog za verovanje da je opasnost od vojnog napada porasla, mi ćemo to jasno reći - dodala je estonska zvaničnica.
Foto: Profimedia
Dronovi, domaći agenti i blokada reakcije SAD-a
Prema scenariju ISW-a, Rusija bi mogla da iskoristi bespilotne letelice dugog dometa, letelice vođene optičkim vlaknima i radiotalasima sa dometom do 65 kilometara iza granice, kao i dronove-kamikaze dugog dometa za gađanje položaja NATO-a.
Kada bi procenili da je trenutak pogodan, ruski agenti koji se već nalaze u Narvi zauzeli bi ključne zgrade, uključujući gradske institucije, proglasili „Narodnu Republiku Narva“ ili "Narvsku Narodnu Republiku" i javno pozvali Moskvu da ih zaštiti.
Rusija bi u tom slučaju mogla da se uključi korišćenjem unapred raspoređenih dronova i protivvazdušnih jedinica, ali bez formalnog ulaska svoje kopnene vojske na estonsku teritoriju, osim ako Talin ne odluči da zaoštri situaciju. Ruske dronove koji bi napadali estonske snage bezbednosti u pokušaju oslobađanja zauzetih zgrada podržavali bi i proruski elementi u samoj Narvi upravljajući sopstvenim taktičkim dronovima.
Narva - grad na granici svetova
Grad Narva ima preko 50.000 stanovnika, koji su uglavnom državljani Estonije i Rusije, kao i ljudi koji nemaju državljanstvo od pada Sovjetskog Saveza. U zapadnim medijima Narva je označena kao jedno od najkritičnijih tačaka NATO-a, upravo zbog blizine Rusije.
Vladimir Putin 2022. godine izneo je tvrdnju kako je Narva istorijski deo Rusije, čime je dodatno rasplamsao strahove u regionu. Oko polovine stanovnika Narve ima estonsko državljanstvo, trećina rusko državljanstvo, a približno 7.000 ljudi nema svoju državu.
Pod sovjetskom vlašću, Narvu su pretežno naseljavali Rusi. Trideset pet godina otkako je Estonija postala nezavisna, Narva se i dalje suočava sa problemima vezanim za sopstveni identitet.
Kao što je nedavno pisao Politiko, ključan strah leži u mogućnosti da Rusija pokuša da zauzme istočnu Estoniju pod krinkom zaštite ruske manjine. Takav bi potez postavio NATO pred ultimatum: odgovoriti vojno i rizikovati globalni sukob ili se povući i time poništiti verodostojnost član 5., koji garantuje kolektivnu odbranu članica saveza.
Foto: Marko Mumm/AFP/Profimedia
Od početka rata u Ukrajini 2022. godine, Estonija je, kao i druge dve baltičke zemlje, Letonija i Litvanija, ojačala svoju odbranu.
Estonska vojska je mala. Ministarstvo odbrane kaže da, pored 2.000 vojnika iz NATO saveznika, može da rasporedi nešto manje od 44.000 ljudi da brane zemlju ako je potrebno.
Uprkos geopolitičkom značaju Narve, mnogi estonski zvaničnici smatraju da NATO saveznici nisu adekvatno pripremljeni za potencijalni sukob u ovom regionu.
Prema analizi Politika, Narva simbolizuje ne samo istorijsku podelu između Istoka i Zapada, već i prelomnu tačku gde bi se sudbina evropskog bezbednosnog poretka mogla odlučiti. Uz mešavinu etničkih napetosti, istorijskih teritorijalnih pretenzija i vojnih provokacija, pitanje je koliko je Zapad zaista spreman da spreči eskalaciju sukoba.
Podsetimo, ruski borbeni avion ušao je u martu u estonski vazdušni prostor, što je bio prvi takav incident ove godine, potvrdio je estonski ministar spoljnih poslova Margus Cakna, javlja Rojters.
Prema rečima ministra, povreda vazdušnog prostora dogodila se u blizini ostrva Vajndlo u Finskom zalivu, duž severne obale Estonije kada je ruski lovac Su-30 ušao je u estonski vazdušni prostor i ostao tamo oko minut.
Testiranje saveza u trenutku evropsko-američkih neslaganja
Institut za proučavanje rata ističe da bi nesuglasice između Sjedinjenih Država i evropskih saveznika oko odbrane teritorije i vazdušnog prostora NATO-a mogle da uspore ili potpuno spreče uključivanje SAD-a u sukob, pri čemu bi ruski informacioni i psihološki rat mogao još dublje da zabije klin između Vašingtona i Evrope.
Međutim, takav bi scenario za samog Putina značio rizik od otvorenog odgovora NATO-a, što bi ga prisililo na težak izbor: direktni sukob sa zapadnim savezom ili nastavak rata u Ukrajini, dodaje ISW.
Foto: Marko Mumm/AFP/Profimedia
Lilevali iz estonskog ministarstva spoljnih poslova podseća da su ruske snage i dalje duboko zaglibljene u ratu protiv Ukrajine i da dostupni obaveštajni podaci ne daju povoda za sumnju da Moskva priprema otvaranje novog velikog ratišta protiv NATO-a.
- To ne znači da potcenjujemo dugoročnu stratešku pretnju: Rusija ostaje najozbiljnija i dugoročna pretnja evropskoj bezbednosti, ali moramo da ostanemo mirni, oprezni i spremni - naglasila je.
Dodala je i kako su saveznici dokazali spremnost i sposobnost reagovanja rušenjem dronova koji su povredili vazdušni prostor NATO-a, što potvrđuje da svako kršenje granica nailazi na odlučan odgovor.
Foto: Marko Mumm/AFP/Profimedia
Sve podseća na scenario nemačkog profesora o ratu 2028.
Hipotetički model ISW-a o Narvi nije predviđanje događaja, nego scenario kojim se objašnjava kako bi Moskva mogla da pokrene malu vojnu operaciju protiv NATO-a i prisili savez na donošenje odluke o tome hoće li aktivirati Član 5.
Ovaj model podseća na teze iz knjige „Ako Rusija pobedi: Scenario“, koju je objavio nemački politilog Karlo Masala, profesor međunarodne politike na Univerzitetu Bundesvera.
Foto: Viacheslav Chernobrovin/Panthermedia/Profimedia
Masala u svojoj knjizi takođe predviđa da bi operaciji u Narvi, kao i na estonskom ostrvu Hijuma, prethodila propagandna kampanja o navodnom progonu građana koji govore ruski, što u potpunosti oponaša retoriku Kremlja uoči napada na ukrajinski Donbas 2014. godine. Nemački stručnjak takođe predviđa podele unutar NATO-a oko pokretanja Člana 5. u uslovima slabijeg američkog angažmana.
Ipak, za razliku od modela ISW-a, Masala u svojoj knjizi mogući napad smešta u 2028. godinu, nakon što rat u Ukrajini završi u korist Moskve, pri čemu bi Kijev morao da preda 20 posto svoje teritorije i odustane od članstva u NATO-u uz slaba bezbednosna jemstva.
Masala je za NJuzvik još u oktobru 2025. izjavio kako u Moskvi postoje uticajni krugovi koji više ne veruju u Član 5. te bi ga rado iskušali u praksi.
- Rusi postaju sve nesmotreniji u testiranju snage odvraćanja NATO saveza - rekao je tada Masala, dodajući kako Moskva time pre svega želi da zabije klin između evropskih zemalja i NATO-a.
BONUS VIDEO:
