Према Траверсу, велика је грешка водити менталну евиденцију о томе ко је што урадио, ко улаже више и ко је коме шта "дужан". Такав однос функционише попут размене у којој партнери очекују да се сваки њихов труд брзо узврати. "Сваки опрани тањир постаје ставка у интерној таблици, а свака шетња са љубимцем доказ у неслужбеном судском спору", описује психолог.
Најсрећнији парови функционишу као тим
Траверс објашњава да у здравијем, заједничком односу партнери не размишљају о свакој обавези као о услузи коју друга особа мора да врати. Уместо тога, у одређеном тренутку више уради онај ко то може, уз поверење да ће се обавезе дугорочно уравнотежити.
Фото: Roman Kosolapov / Alamy / Profimedia
"Тај чин се не бележи као услуга коју треба вратити", истиче.
То ипак не значи да би један партнер требало стално да обавља већину посла. Траверс наглашава да успешни парови примећују стварну неравнотежу, али јој приступају као заједничком проблему, а не као дугу партнера. "Кључна је разлика у њиховој реакцији", напомиње Траверс.
Промена се, према психологу, види чак и у начину на који партнери разговарају. Уместо "Дугујеш ми", користе формулације попут "У заостатку смо са обавезама" и проблем посматрају као нешто што треба да реше заједно. "Када се проблем постави као заједнички, он престаје да буде ставка у нечијој приватној бележници и постаје питање тимског оптерећења", закључује Траверс.