Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Та политика део је ширег пооштравања односа према миграцијама, а влада се нада да ће јој помоћи и уочи парламентарних избора у недељу.
Шведска је 2015. године примила око 163.000 тражилаца азила, што је био други највећи број по глави становника у Европи. До 2025. године тај број пао је за око 96 одсто.
Фото: Depositphotos/Alexandra Lande
Од почетка 2026. године, коалициона влада, која је на власт дошла 2022. уз обећање да ће смањити имиграцију и криминал, нуди особама са боравишним дозволама које долазе изван Европске уније до 350.000 шведских круна, односно око 37.000 долара, уколико одлуче да напусте земљу.
Програм снажно подржавају Шведске демократе, десничарска странка која није формално део владе, али је подржава у парламенту.
– Недостаје вам Могадиш? Накнада за ремиграцију помоћи ће вам да се вратите кући – наводи се у реклами коју су Шведске демократе поставиле на једном аутобусу, а која је намењена мигрантима из Сомалије.
Прочитајте још
Странка је кампању покренула у јулу, у јавном превозу и областима са великим бројем миграната, уочи почетка предизборне кампање.
Влада је програм промовисала и на својим интернет страницама на више језика.
– Унапређење ремиграције високо је на листи приоритета моје владе – рекао је премијер Улф Кристерсон.
За програм је издвојено 1,3 милијарде шведских круна, односно око 136 милиона долара.
Друге европске земље прате шведски модел
Владе и политичке странке широм Европе прате шведску иницијативу, док неке од њих такође разматрају начине за повратак миграната у земље порекла.
Миграциона политика широм Европе значајно је пооштрена након 2015. године, када је више од милион људи стигло на континент, међу њима велики број Сиријаца.
То је допринело јачању десничарских и националистичких странака, али и усвајању рестриктивнијих миграционих политика у низу европских држава.
Мери Кан-Холох, посланица у Европском парламенту из Алтернативе за Немачку (AfD), која је на покрајинским изборима у Саксонији-Анхалту у недељу освојила 44 одсто гласова, поздравила је шведску иницијативу.
– С обзиром на значајан финансијски и друштвени терет са којим се многе европске земље суочавају као последицом досадашњих миграционих политика, интересовање за ефикасне програме повратка и ремиграције вероватно ће наставити да расте – рекла је она за „Reuters“.
Брам Фроувс, директор Центра за мешовите миграције, међутим, тврди да нема доказа да овакви програми доводе до значајног повећања добровољног исељавања.
– Ово је један од оних предлога политика код којих чак није ни важно да ли функционишу. Углавном су симболични и служе томе да се покаже колико су власти одлучне када је реч о миграцијама – рекао је.
Слабо интересовање за новчану помоћ
Од почетка године понуду новчане помоћи за одлазак из Шведске прихватила је 171 особа.
Шведске демократе желе да програм прошире и на мигранте који су у међувремену добили шведско држављанство, под условом да пристану да га се одрекну.
– Велики број људи је у питању – рекао је Лудвиг Асплинг, портпарол странке за питања имиграције, указујући на грађане који се тешко финансијски издржавају и слабо говоре шведски.
Опозиција и организације за заштиту грађанских права оптужују Кристерсона да је отишао предалеко и тврде да је оваква политика продубила поделе у друштву.
Најновије анкете уочи избора 13. септембра показују готово изједначену подршку владајућем блоку, с једне стране, и социјалдемократама и странкама левог центра, с друге.
Шведска има око 10,6 милиона становника, од којих је приближно два милиона рођено у иностранству.
Мигранти кажу да желе да остану
У радничком предграђу Стокхолма Сатра десетак миграната окупило се у друштвеном центру како би пили кафу и вежбали шведски језик.
Међу њима су били жена из Судана, двоје људи из делова Украјине под руском контролом, особа која је побегла од талибана у Авганистану и кинески дисидент.
Сви су чули за владину новчану понуду, али нико од њих није био заинтересован да је прихвати.
– Желим слободу, да могу да радим и живим добрим животом. Нећу се вратити – рекла је Елена Ибрахим (42) из Судана.
Она је пре осам година напустила земљу због проблема у приватном животу и верског прогона, а сада је поново удата и ради као уметница.
Махмуд Калфи, имам у Стокхолмској џамији, највећој џамији у Шведској, рекао је да су програм и антиимигрантска реторика изазвали поделе и узнемиреност међу шведским муслиманима.
Према његовим речима, највише могућности да оду имају високообразовани људи, попут лекара и професора.
– Они могу да оду у Лондон или Дубаи, али они са мање образовања немају избора, не могу да оду – рекао је.
Он сматра да политика неће решити постојеће проблеме.
– Чак и ако неколико хиљада људи оде, ситуација онима који морају да остану постаје још гора – додао је.
Строжи услови за боравак и држављанство
Шведска је почела да пооштрава и друга правила за мигранте. Више се не издају дозволе за стални боравак по старим условима, већ мигранти након одређеног периода морају поново да подносе захтев.
У августу је влада увела и тестове за стицање држављанства, који су обавезни за подносиоце захтева.
У једном центру у Стокхолму тестирано је 900 миграната о њиховом познавању Шведске, укључујући питања о наследном реду за шведски престо и празнику „Midsommar“.
– Није било толико тешко – рекао је Корнелијус (38), пореклом из Камеруна, додајући да би му држављанство донело осећај сигурности.
– Шведска је веома добро место. Безбедна је и има посла.
Министар за миграције Јохан Форсел рекао је за „Reuters“ да су тестови важни како би се нагласила вредност држављанства и чињеница да оно подразумева и права и обавезе.
– То су веома разумни захтеви. Неразумно је било то што сте до сада могли да постанете шведски држављанин, а да не знате ништа о Шведској и да не говорите ниједну реч шведског – рекао је Форсел.
БОНУС ВИДЕО
