Švedska nudi 37.000 dolara migrantima da napuste zemlju

Ta politika deo je šireg pooštravanja odnosa prema migracijama, a vlada se nada da će joj pomoći i uoči parlamentarnih izbora u nedelju.

Švedska je 2015. godine primila oko 163.000 tražilaca azila, što je bio drugi najveći broj po glavi stanovnika u Evropi. Do 2025. godine taj broj pao je za oko 96 odsto.

Foto: Depositphotos/Alexandra Lande

Od početka 2026. godine, koaliciona vlada, koja je na vlast došla 2022. uz obećanje da će smanjiti imigraciju i kriminal, nudi osobama sa boravišnim dozvolama koje dolaze izvan Evropske unije do 350.000 švedskih kruna, odnosno oko 37.000 dolara, ukoliko odluče da napuste zemlju.

Program snažno podržavaju Švedske demokrate, desničarska stranka koja nije formalno deo vlade, ali je podržava u parlamentu.

– Nedostaje vam Mogadiš? Naknada za remigraciju pomoći će vam da se vratite kući – navodi se u reklami koju su Švedske demokrate postavile na jednom autobusu, a koja je namenjena migrantima iz Somalije.

Stranka je kampanju pokrenula u julu, u javnom prevozu i oblastima sa velikim brojem migranata, uoči početka predizborne kampanje.

Vlada je program promovisala i na svojim internet stranicama na više jezika.

– Unapređenje remigracije visoko je na listi prioriteta moje vlade – rekao je premijer Ulf Kristerson.

Za program je izdvojeno 1,3 milijarde švedskih kruna, odnosno oko 136 miliona dolara.

Druge evropske zemlje prate švedski model

Vlade i političke stranke širom Evrope prate švedsku inicijativu, dok neke od njih takođe razmatraju načine za povratak migranata u zemlje porekla.

Migraciona politika širom Evrope značajno je pooštrena nakon 2015. godine, kada je više od milion ljudi stiglo na kontinent, među njima veliki broj Sirijaca.

To je doprinelo jačanju desničarskih i nacionalističkih stranaka, ali i usvajanju restriktivnijih migracionih politika u nizu evropskih država.

Meri Kan-Holoh, poslanica u Evropskom parlamentu iz Alternative za Nemačku (AfD), koja je na pokrajinskim izborima u Saksoniji-Anhaltu u nedelju osvojila 44 odsto glasova, pozdravila je švedsku inicijativu.

– S obzirom na značajan finansijski i društveni teret sa kojim se mnoge evropske zemlje suočavaju kao posledicom dosadašnjih migracionih politika, interesovanje za efikasne programe povratka i remigracije verovatno će nastaviti da raste – rekla je ona za „Reuters“.

Bram Frouvs, direktor Centra za mešovite migracije, međutim, tvrdi da nema dokaza da ovakvi programi dovode do značajnog povećanja dobrovoljnog iseljavanja.

– Ovo je jedan od onih predloga politika kod kojih čak nije ni važno da li funkcionišu. Uglavnom su simbolični i služe tome da se pokaže koliko su vlasti odlučne kada je reč o migracijama – rekao je.

Slabo interesovanje za novčanu pomoć

Od početka godine ponudu novčane pomoći za odlazak iz Švedske prihvatila je 171 osoba.

Švedske demokrate žele da program prošire i na migrante koji su u međuvremenu dobili švedsko državljanstvo, pod uslovom da pristanu da ga se odreknu.

– Veliki broj ljudi je u pitanju – rekao je Ludvig Aspling, portparol stranke za pitanja imigracije, ukazujući na građane koji se teško finansijski izdržavaju i slabo govore švedski.

Opozicija i organizacije za zaštitu građanskih prava optužuju Kristersona da je otišao predaleko i tvrde da je ovakva politika produbila podele u društvu.

Najnovije ankete uoči izbora 13. septembra pokazuju gotovo izjednačenu podršku vladajućem bloku, s jedne strane, i socijaldemokratama i strankama levog centra, s druge.

Švedska ima oko 10,6 miliona stanovnika, od kojih je približno dva miliona rođeno u inostranstvu.

Migranti kažu da žele da ostanu

U radničkom predgrađu Stokholma Satra desetak migranata okupilo se u društvenom centru kako bi pili kafu i vežbali švedski jezik.

Među njima su bili žena iz Sudana, dvoje ljudi iz delova Ukrajine pod ruskom kontrolom, osoba koja je pobegla od talibana u Avganistanu i kineski disident.

Svi su čuli za vladinu novčanu ponudu, ali niko od njih nije bio zainteresovan da je prihvati.

– Želim slobodu, da mogu da radim i živim dobrim životom. Neću se vratiti – rekla je Elena Ibrahim (42) iz Sudana.

Ona je pre osam godina napustila zemlju zbog problema u privatnom životu i verskog progona, a sada je ponovo udata i radi kao umetnica.

Mahmud Kalfi, imam u Stokholmskoj džamiji, najvećoj džamiji u Švedskoj, rekao je da su program i antiimigrantska retorika izazvali podele i uznemirenost među švedskim muslimanima.

Prema njegovim rečima, najviše mogućnosti da odu imaju visokoobrazovani ljudi, poput lekara i profesora.

– Oni mogu da odu u London ili Dubai, ali oni sa manje obrazovanja nemaju izbora, ne mogu da odu – rekao je.

On smatra da politika neće rešiti postojeće probleme.

– Čak i ako nekoliko hiljada ljudi ode, situacija onima koji moraju da ostanu postaje još gora – dodao je.

Stroži uslovi za boravak i državljanstvo

Švedska je počela da pooštrava i druga pravila za migrante. Više se ne izdaju dozvole za stalni boravak po starim uslovima, već migranti nakon određenog perioda moraju ponovo da podnose zahtev.

U avgustu je vlada uvela i testove za sticanje državljanstva, koji su obavezni za podnosioce zahteva.

U jednom centru u Stokholmu testirano je 900 migranata o njihovom poznavanju Švedske, uključujući pitanja o naslednom redu za švedski presto i prazniku „Midsommar“.

– Nije bilo toliko teško – rekao je Kornelijus (38), poreklom iz Kameruna, dodajući da bi mu državljanstvo donelo osećaj sigurnosti.

– Švedska je veoma dobro mesto. Bezbedna je i ima posla.

Ministar za migracije Johan Forsel rekao je za „Reuters“ da su testovi važni kako bi se naglasila vrednost državljanstva i činjenica da ono podrazumeva i prava i obaveze.

– To su veoma razumni zahtevi. Nerazumno je bilo to što ste do sada mogli da postanete švedski državljanin, a da ne znate ništa o Švedskoj i da ne govorite nijednu reč švedskog – rekao je Forsel.

(Reuters)

BONUS VIDEO