Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Две свемирске летелице на путу до Меркура напустиле су свој матични брод и кренуле у завршницу скоро десетогодишњег путовања до најмање и Сунцу најближе планете у соларном систему.
Повезане летелице европске и јапанске свемирске агенције одвојиле су се по плану од свог носача, али су контролори морали стрепећи да чекају два сата како би добили потврду путем радио-сигнала.
Фото: Printskrin/Instagram/Europeanspaceagency
Та кључна операција је емитована из контролног центра Европске свемирске агенције у Немачкој, удаљеног више од 200 милиона километара.
Ако све буде како треба, спојене летелице познате под називом БепиКоломбо ће ући у орбиту око Меркура у новембру, а раздвојиће се у децембру да би мапирале и проучавале целу планету са различитих висина.
Лансирана 2018. године, мисија БепиКоломбо је названа по италијанском математичару који је учествовао у Насиној мисији Маринер 10 до Меркура током 1970-их. Само још једна летелица, Насин МЕССЕНГЕР, истраживала је ову загонетну, врелу планету која је мало већа од Месеца.
Прочитајте још
„Како је Меркур мали, а ипак чува неке од највећих мистерија нашег соларног система“, кажу научници.
БепиКоломбо је већ прешао више од 10 милијарди километара на својој заобилазној рути. Било је потребно девет планетарних пролетања како би се енергија летелице довољно смањила да буде ухваћена у Меркурову орбиту. Последње пролетање, у јануару 2025. године, дало је запањујуће фотографије Меркурових ударних кратера и вулканских равница.
Почев од следећег пролећа, низ научних инструмената на европској и јапанској летелици проучаваће магнетно поље које окружује Меркур, густу унутрашњост планете и геолошке процесе на површини, укључујући удубљења, или депресије, за која научници верују да их разједају минерали који испаравају из стена.
То је чудан свет супротности. На планети где температура може премашити 427 степени Целзијусових, полови су хладни, са дубоким кратерима у трајној сенци који су пуни леда.
С обзиром на Меркурову близину Сунцу, инжењери су морали да дизајнирају летелицу која ће издржати „крајње сурове“ услове. Научне опсервације би требало да почну следећег пролећа, при чему Европска свемирска агенција сноси највећи део трошкова мисије од 2 милијарде долара.
БОНУС ВИДЕО
