Српска православна црква 11. септембра обележава Усековање главе Светог Јована Крститеља, великог пророка и Исусовог Претече.
Свети Јован је страдао јер је јавно осуђивао грех и неморал цара Галилеје Ирода Антипе, који је живео са женом свог брата. На наговор Иродијаде, њена кћи Салома је затражила Јованову главу на тацни, па је пророк убијен, а његово тело и глава сахрањени одвојено.
Касније је, по предању, његова глава више пута проналажена и чувана у различитим местима, али верницима је важније његово духовно наслеђе, поштење, морал и борба за истину, због којих се и данас празник обележава са великим страхопоштовањем.
Веровања и обичаји
На овај дан верници посте строго на води и проводе га у молитви.
По народном веровању, тог дана се не једе и не пије ништа црвено, вино, парадајз, лубеница, јер симболизују крв светитеља. Не ваља користити нож нити сече било шта, у знак сећања на његово страдање. Људи избегавају и весеље, музику и прославе, сматрајући да би то био грех. Дан се посвећује миру, тишини и молитви.
Прочитајте још
Верује се да онај ко прекрши пост или правила празника може у наредној години бити изложен неправди и непоштењу. Многи тог дана избегавају и тешке физичке послове, а жене нарочито пазе да ништа не плету, не шију и не везу.
(Курир)