Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Посебну пажњу америчког листа привукли су нови дронови „Геран“ и крстареће ракете „Бандерол“, који користе млазни погон и напреднију електронику.
Према оцени аналитичара које цитира WSJ, нови системи показују да руска војна индустрија и даље има способност да се брзо прилагођава потребама на фронту, тестира нова решења у борбеним условима и потом покрене њихову серијску производњу.
Фото: Russian Defence Ministry Press S/Zuma Press/Profimedia
„Запад потцењује Русију“
WSJ наводи да је Русија оба система развила и увела у употребу за свега неколико година, ослањајући се на модификацију постојећих решења и искуства стечена током сукоба.
Амерички лист оцењује да је Москва у брзини тог процеса успела да престигне своје противнике.
– На Западу имамо тенденцију да потцењујемо Русију, али они могу веома брзо да пређу пут од идеје и експеримента до производње. То је процес из којег би западне војске требало да уче од Русије – рекла је за WSJ Катерина Бондар, сарадница Центра за стратешке и међународне студије (CSIS).
Прочитајте још
Украјина је такође показала способност брзог развоја нових технологија и направила сопствене беспилотне летелице на млазни погон.
Ипак, према оцени америчког листа, Кијев нема индустријске и производне капацитете којима располаже Москва.
Истовремено, Сједињене Америчке Државе и остале чланице НАТО-а суочавају се са проблемима у повећању производње појединих врста наоружања, укључујући пресретаче за системе „Patriot“.
Кинеске компоненте у руским системима
Украјински извори тврде да су у остацима оборених руских летелица пронађене компоненте кинеског порекла и да је приступ таквој електроници помогао развоју нових система.
Кијев и поједини западни извори тврде да се на тај начин заобилазе санкције уведене Русији.
Пекинг, с друге стране, наводи да контролише извоз технологија које могу имати војну намену и одбацује западне оптужбе да директно снабдева Русију оружјем за употребу у сукобу.
„Бандерол“ вишеструко јефтинији од „Tomahawka“
Једна од најважнијих карактеристика нових руских система јесте однос цене и способности.
„Бандерол“ и „Геран-5“ представљају покушај да се добије релативно јефтино једнократно оружје великог домета које је истовремено довољно брзо и способно да отежа пресретање.
Према проценама које преноси WSJ, један „Бандерол“ или „Геран-5“ кошта око 100.000 долара.
За поређење, цена софистициране америчке крстареће ракете „Tomahawk“, као и појединих упоредивих руских система, премашује два милиона долара по комаду.
То ствара додатни проблем противваздушној одбрани, јер пресретање релативно јефтиног оружја знатно скупљим ракетама дугорочно постаје економски неодрживо.
Русија убрзала војну производњу
WSJ истиче да је Москва током сукоба значајно повећала издвајања за сектор одбране и прилагодила део привреде потребама војне производње.
Државна средства и финансијски ресурси усмерени су ка одбрамбеној индустрији, што је омогућило повећање производње постојећих система, али и брже увођење нових.
Према оцени листа, обим мобилизације индустријских и финансијских ресурса представља једну од важних предности Москве у дуготрајном сукобу.
Највећи проблем ипак нису дронови
Иако нови руски беспилотни системи представљају све већи изазов за украјинску противваздушну одбрану, стручњаци упозоравају да Кијев има још већи проблем.
Реч је о руским клизећим авио-бомбама.
Руски борбени авиони могу да их лансирају са значајне удаљености, док Украјина има ограничене могућности за њихово пресретање.
– Иако су дронови проблем, далеко највећи проблем за Украјину представљају клизеће бомбе – рекао је за WSJ Џастин Бронк, истраживач британског института RUSI.
Украјинске снаге истовремено морају да се бране и од руских балистичких ракета, које носе велике бојеве главе и спадају међу најзахтевније циљеве за противваздушну одбрану.
Запад тражи јефтинији одговор
Нови руски системи отворили су и питање економске исплативости западне противваздушне одбране.
Америчке снаге и чланице НАТО-а у различитим деловима света користе скупе системе попут „Patriota“, као и борбене авионе, за пресретање дронова и ракета које могу коштати само делић цене употребљеног пресретача.
Због тога САД и њихови савезници убрзано траже јефтинија средства за борбу против беспилотних летелица.
Амерички пуковник Мартин О'Донел изјавио је да су чланице НАТО-а на недавном самиту обећале више од 40 милијарди долара инвестиција у способности за борбу против дронова током наредних пет година.
Бондар, међутим, сматра да није довољно само реаговати на оружје које се већ појавило на бојишту, већ је потребно предвидети следећу генерацију система.
Према њеним речима, већ годинама су постојали показатељи да Русија развија беспилотне летелице на млазни погон и јефтиније крстареће ракете.
– Било је очигледно још пре доста времена да ћемо завршити овде. Изненађена сам што су сви изненађени – закључила је она.
Нова руска оружја тако су, поред непосредног проблема за украјинску противваздушну одбрану, отворила и шире питање за западне војске – како одговорити противнику који нове системе може да развије и произведе брже и јефтиније него што их друга страна може пресретати.
БОНУС ВИДЕО
