Пронађена камена плоча са КЛЕТВОМ на планини Рудник (Фото)

Откриће из села Каменица, смештеног на обронцима планине Рудник између Крагујевца и Горњег Милановца, пружа изузетан увид у средњовековну историју Србије. Археолошка истраживања тима Завода за заштиту споменика културе Крагујевац донела су на светло дана јединствену камену надгробну плочу из 14. века, чији натписи и симболика већ привлаче велику пажњу научне и шире јавности.

Истраживања на подручју Каменице трајала су са прекидима од 2012. до 2015. године под руководством Марије Каличанин-Крстић, уз подршку Министарства културе и информисања РС и предузећа Флорес. Током тог периода обухваћена су три локалитета: Јовање, некропола у центру села и локалитет Црквина.

"Археолошки локалитет Црквине се уздиже поред извора Дикован, 3 км узводно од центра Каменице. На овом простору су у октобру 2012. године започела археолошка истраживања, а затим су уз прекиде настављена 2013. и 2014. године. Црква откривена на локалитету је у облику триконхоса, спољних димензија 10,60 × 10,60 м, зидана у једној фази. На основу начина градње, облика основе, откривених гробова и покретног археолошког материјала откривеног у њој и око ње датована у 15. век", објашњава Марија Каличанин-Крстић, виши конзерватор истраживач и археолог.

Сви досадашњи налази потврдили су да је током средњег и позног средњег века живот у овом делу рудничког краја био изузетно жив и динамичан.

Судбина споменика и његова секундарна употреба

Кључни тренутак догодио се 2017. године током радова на изградњи потпорног зида северно од остатака средњовековне цркве, када је пронађен масиван надгробни споменик од вулканског камена, тежак око 350 килограма и димензија 1,60 × 0,50 метара.

"На страни супротној од натписа споменик је у великој мери оштећен клесањем. У средишњем делу споменик је пробушен отворима са међусобним растојањем од 0,83 м. На основу облика оштећења, рупа пробијених кроз њега и археолошких остатака улаза у цркву, константовано је да је споменик секундарно употребљен као надвратник приликом изградње цркве", рекао је Ненад Карамијалковић, директор Завода, конзерватор истраживач и етнолог-антрополог који је објавио рад о надгробнику.

На основу натписа и историјског контекста, споменик је примарно датован у период између 1365. и 1371. године.

Четири слоја текста и витешки симболи

Оно што овај споменик чини јединственим јесте податак да садржи чак четири различита текста настала у различитим временским раздобљима, уз богату ликовну и симболичку декорацију.

"Бочне стране су нпр. украшене приказом великог мача са једне, односно друге врсте мача или неког сличног оружја са друге стране (ова страна била је у значајној мери оштећена). Поменути мотиви сведоче да је покојник био истакнути ратник, можда чак и витез или војсковођа. Полеђина споменика украшена је уклесаним крстастим орнаментом са великим централним крстом малтешко-темпларског типа и интересантним мањим бочним крстовима који се развијају из њега. Лево од централног крста уклесана је звезда (могућа симболика уз крст је свакако Витлејемска звезда), а изнад њега мањи крст и цик-цак линија са кратким текстом – постави камен, амин", каже Ненад.

Овај кратак запис на позадини доноси сведочанство о каснијим прекретницама у животу споменика:

"По облику слова овај текст је додат током 15. века, а писала га је иста рука која је урезала текст на предњој страни споменика, на његовом суженом пирамидалном врху. Овај кратак текст на позадини се вероватно односи на подизање, тачније усправљање споменика након враћања његове првобитне намене (обележавање гробног места презвитера Стипана), односно након рушења цркве у којој је био уграђен.

Преостали натписи сведоче о дубоком трагу који је покојник оставио у својој заједници, али и о покушајима да се гроб заштити.

"Сем главног (централног) текста, остала два натписа на споменику имају своју посебну историју, коју сажето можемо представити на следећи начин. Бочни натпис је уклесан пар деценија од смрти покојника, будући да слова јасно одговарају крају 14. и почетку 15. века, када се за њим још видно жалило. Транскрипцијом на савремени српски језик текст гласи – и за њим су сви ридали, амин. Овај натпис потврђује велики значај покојника за локалну заједницу, која за њим тугује и након више деценија", објашњава Карамијалковић и додаје:

"С друге стране, на горњем делу плоче накнадно је уклесан други натпис, у неко друго време, али не много касније (свакако током 15. века), који је, изгледа, теолошке садржине. Пре његовог уклесивања споменик је насилно и намерно оштећен, па је уследило додавање, плитко урезаним словима, скоро као гребањем, текста клетве као мера заштите од могућих будућих скрнављења – Писа Прибко за памет, да је проклета та рука која овај камен потре", даље истиче Карамијалковић.

Историјска и језичка драгоценост

Главни натпис, уклесан дубоко и уједначено у 15 редова, почиње рајским вратима и арханђеоским крстом. Његов историјски значај је вишеструк. Пре свега, реч је о једином до сада познатом писаном споменику на коме се заједно помињу имена цара Уроша Немањића и кнеза Лазара Хребељановића.

Поред историјске вредности, споменик доноси и изузетно занимљиве језичке одлике, међу којима се издваја употреба икавице (речи Стипан, билиг).

"Следећи значајан разлог је чињеница да се на натпису надгробног споменика појављује и икавица (Стипан, билиг), што указује на неколико могућности. Једна је да је аутор текста, поп Митко, дошао из јужних (приморских) српских области, где се икавица јавља у 14. веку, ширећи се из суседних хрватских крајева. Друга група истраживача, пак, верује да је реч о ретком примеру нашег старијег глагољско-ћириличног правописа у последњим годинама државе Немањића, занимљивом због својих језичких одлика, међу којима се налазе и икавизми. Док поједини стручњаци сматрају да се ради о рудничком мелтинг поту (хомогенизацији хетерогеног друштва). Будући да је Рудник, уз Ново Брдо, као једно од рударских средишта Србије дуго био стећиште људи из разних крајева Балкана, али и читаве Европе, па се у његовом подножју могло наићи на разне облике језичких позајмица и варијација."

Сведочанство о бурним временима

Натпис спомиње погибију презвитера и ратника Стипана (световно Драгослава Васиљевића), што отвара питање битке у којој је изгубио живот. Једна од најзанимљивијих теза повезује његову страдање са сукобом српске властеле на Косову 1369. године, о коме је писао дубровачки историчар Мавро Орбин.

"Било како било, теза о поменутој бици, а посебно о учествовању и страдању у њој Драгослава Васиљевића, тј. презвитера Стипана/Стефана из рудничке Каменице, до нових сазнања и открића остаје управо то – теза о којој ваља промишљати и укрстити мишљења", закључује Карамијалковић.

Са доласком Османлија, црква - у народном сећању

Запамћена као манастир Кастун и задужбина великог челника Радича Поступовића — срушена је, а споменик је пао у заборав све до недавног открића.

Након завршетка рестаурације и конзервације, овај јединствени споменик неће завршити у музејским депоу, већ ће се вратити тамо где је и поникао.

"С обзиром на значај који простор Каменице има у археолошким оквирима, узимајући у обзир број археолошких локалитета и ентузијазам становника, одлучено је да је најбоље место за презентацију откривеног споменика управо село у којем је откривен. Камени надгробни споменик ће бити доступан мештанима и посетиоцима љубитељима наслеђа", најавила је Марија Каличанин-Крстић.

(Мондо)

БОНУС ВИДЕО: